Да је Хаг упорно одбијао да адекватно лечи бившег председника, потврђује и Милошевићево писмо од 8. марта 2006. У писму које је упутио тадашњем шефу руске дипломатије Сергеју Лаврову Милошевић га обавештава о „активним, намерним поступцима уништавања његовог здравља“
Трибунал, тврди Милошевић, покушава да га отрује. Као доказ наводи да је анализа крви од 12. јануара 2006, чије је резултате добио 7. марта, показала присуство „изузетно јаког лека који се користи у лечењу лепре и туберкулозе“, који он није користио, будући да у протеклих пет година није узимао никакве антибиотике.
Рама поново „прети“ Европи: Није да желимо спајање са Косовом, али…
– Они који ми убацују лек за лепру сигурно не могу да ме лече. И они од којих сам бранио земљу у рату и који имају интерес да ме ућуткају такође.
Обраћам вам се у очекивању да ми помогнете у заштити од криминалних активности у институцији која ради под знаком ОУН и да што пре будем у могућности да добијем адекватно лечење у вашој болници – написао је Милошевић само три дана пре него што је преминуо.
Ћерка бившег председника Југославије Слободана Милошевића одобрила да се објаве непознати детаљи о његовим последњим данима у хашкој ћелији број Е 04.
У ноћи између 10. и 11. марта 2006. године све камере у Схевенингену су биле искључене, што је представљало преседан.
Слободан Милошевић је врло могуће преминуо дан раније од званичне верзије, али је његово тело намерно држано у ћелији Е 04 више сати како би испарио лек за лепру „рифампицин“, који му је намерно даван како би га убили!
Ове закључке у књизи „Анатомија судског убиства“ износи аутор проф. др Вукашин П. Андрић, један од Милошевићевих лекара.
Тело Слободана Милошевића пронађено је у суботу ујутру 11. марта 2006. године. Према званичном извештају, смрт је највероватније наступила између седам сати и 9.45. Међутим, аутор књиге наводи да је спорно време смрти, јер постоје озбиљне сумње да је Милошевић преминуо 10. марта увече.
У књизи се наводи да је холандски токсиколог Доналд Угес утврдио да су резултати крви из јануара 2006. показали присуство „рифампицина“, који неутралише дејство лекова против високог крвног притиска.
Управо је овај налаз покренуо сумњу да је Милошевић храном или водом трован дуже времена. С обзиром на то да „рифампицин“ делује већ након само два-три сата, могуће је да је Милошевић кобну дозу примио 10. марта увече и да је од ње преминуо!
– Међутим, смрт је пријављена тек ујутру, а мртвозорник је стигао тек у 16.15 тог дана, чиме се за још четири сата одложило одношење тела на обдукцију. Овим се намерно губило на времену како би се сумњиве супстанце у телу разградиле и нестале пре токсиколошких анализа – наводи се у књизи.
Подједнако велику сумњу буди и чињеница да су све камере у Схевенингену те ноћи биле искључене.
– Зашто су баш тада када је Милошевић преминуо камере, које иначе даноноћно надзиру притворенике, биле искључене?! Зашто нико у Трибуиналу није обратио пажњу на то?! Шта би камере регистровале да су иначе радиле? Зашто о томе није тражен посебан извештај – пита се аутор књиге и наставља:
АЛАРМАНТНО УПОЗОРЕЊЕ – У СРБИЈИ ИМА 60 СЕКТИ: Врбују децу и усамљене, ЕВО КАКО ТО РАДЕ!
– Карла дел Понте је објаснила да таква контрола те ноћи када је Милошевић преминуо није постојала, а из неких разлога (?), све видео-камере су те ноћи биле искључене….
Званично: Умро од срца
Подсетимо, у извештају потпредседника Хашког трибунала Кевина Паркера наведено је да је Милошевић умро природном смрћу од инфаркта, али када је породица Милошевић, пошто није веровала у званичну верзију, инсистирала да се обдукција уради у Москви, Трибунал то није дозволио.
Извор: Informer.rs / Kurir.rs
