“Оно што Кина ради са Русијом није нападање долара да би га уништила, за сада… То је више око стварања независне алтернативне резервне валуте за друге нације које желе да се заштите од све чешћих финансијских напада америчког Трезора и Волстрит банака и хеџ фондова.“
Народна банка Кине је управо најавила ПВП систем (пренос двеју валута) за трансакције руске рубље и кинеског јуана. Наведени циљ је смањене валутних ризика у њиховој трговини.
Званично саопштење, објављено на сајту Валутни трговински систем Кине (ЦФЕТС), додаје изузетно важну напомену да ЦФЕТС планира да уведе сличне ПВП системе за трансакције јуаном са другим валутама на основу Инцијативе “Један појас један пут”.
Ако се Кина, Русија и друге савезничке земље Евроазије, нарочито земље Шангајске организације за сарадњу и потенцијални чланови, као што су Иран и Турска, окрену билатералним аранжманима попут Кине и Русије за успостављање трговине, заобилазећи амерички долар, долар као светска резервна валута ће пропасти, и друге валуте ће га заменити. Кинески јуан је водећи кандидат. И рубља, такође.
Резервни статус јуана
Најновији потез за директно успостављање билатералне трговине између Кине и Русије са другим земљам дуж новог Пута свиле који је доведен у систем, представља главни темељ за стварање одрживе алтернативе америчком долару као резервне валуте.
Пре десет година су западни економисти одбацили такву идеју као апсурдну. Они су тврдили да ће проћи деценије пре него свет прихвати јуан као резерву. Јуан није био конвертибилан.
2016. године Кина је призната од стране Међународног монетарног фонда као једна од пет водећих валутних компоненти Специјалних права ММФ-а. Тај корак је јуану дао значајан допринос у међународном прихватању.
Пре 2004. године јуан није био дозвољен изван Кине. Од тада су кинеске монетарне власти пажљиво поставиле основу за интернационализацију јуана.
У извештају ХСБЦ банке из 2016. године се наводи да је од 2012. године јуан постао пета најтраженија валута плаћања у свету.
Пре две године, у октобру 2015-те, Кина је покренула Кинески међународни систем плаћања (ЦИПС). Иако је потписала споразум о сарадњи са доминантним СWИФТ-ом, он јој даје потенцијалну опцију, у случају америчких санкција усмерених ка Кини, да функционишу независно од СWИФТ-а.
У марту ове године, Елвира Набиулина, гувернерка Централне банке Русије, је изјавила: “Завршили смо рад на сопственом платном систему, и ако се нешто догоди, све операције у СWИФТ форату ће радити унутар земље. Створили смо алтернативу“.
Креирање нове валутне архитектуре
У априлу 2016-те Кина је објавила своју одлуку о оснивању Шангајске берзе злата, под Народном банком Кине, као главног међународног центра за одређивање цена злата и трговину златом у јуану, уз поравнање у физичком злату између банака полуга, рафинерија, произвођача и трговачких кућа.
У најави своје Иницијативе Појас-Пут (БРИ), у слабо примећеном коментару, кинеска влада је објавила да ће путеви њених брзих железничких пројеката кроз земље Евроазије сада повезати удаљене, неприступачне регионе за које се зна да имају велике неископане резерве злата, са светским тржиштима преко БРИ-а.
Оно што Кина ради са Русијом није нападање долара да би га уништила. То је мало вероватно и никоме не би користило. То је више око стварања независне алтернативне резервне валуте за друге нације које желе да се заштите од све чешћих финансијских напада америчког Трезора и Волстрит банака и хеџ фондова. Реч је о изградњи кључног елемента националног суверенитета јер се данас систем долара користи за уништавање економског суверенитета остатка света.
Изјава кинеске владе о томе да ће се њихов ПВП систем између Кине и Русије проширити и на друге земље БРИ-а је још једна цигла у пажљивој изградњи овог алтернативног монетарног система, алтернативе која је подржана златом, независна од политички експлозивног система америчког долара, која би могла изоловати нације Евроазије од финансијског рата Вашингтона и ЕУ у наредним годинама.
Због тога је Вашингтон узнемирен. Њихове опције бледе сваким даном. Војна, финансијска, сајбер-ратна, обојена револуција – све оне су све више немоћне из земље која је дозволила да њихова индустрија и људска снага буду уништене у интересу финансијске олигархије. Тако је Римско царство пропало у четвртом веку, као и Британско између 1914-те и 1945. године, и као и свако царство у историји које је засовано на дужничком ропству.
Извор: Wебтрибуне.рс
