САРАДЊА Срба и Руса, два блиска народа, може и мора да се побољша. Као економиста сам уверен да се могу наћи могућности за знатно бољу сарадњу. Не сме се губити време већ треба говорити о конкретним програмима, јер од лепих прича које се понављају али не реализују нема користи.
Говори овако, у ексклузивном интервјуу за „Новости“, Михаил Генадијевич Дељагин, један од најпознатијих руских економиста. Како указује наш саговорник, данас директор Института за проучавање проблема глобализације у Москви, економске санкције против Русије, чији су иницијатори и режисери у Вашингтону, имају за циљ не да се реши криза на истоку Украјине већ да се разруши привреда Руске Федерације.
– У Хладном рату против Русије учествује и глобални бизнис, с обзиром на то да америчким компанијама које желе да имају монопол у свету не одговара да привреде Русије и Кине, које се међусобно допуњавају, стално расту и да се шире на нова тржишта. Намера Вашингтона је да не дозволи Русији да дође до нових технологија које су јој потребне за привредни раст, али им се тај план неће остварити.
ШТА ЋЕШ САД ЖУЋО? ПУТИН ЗАПРЕТИО АМЕРИЦИ: Ако затворите РТ, ја ћу затворити ЦНН!
* Чини се да Американци хоће да зауставе повећање руске производње нафте и посебно гаса?
– Циљ Американаца и њихових верних савезника је да Русија буде раздробљена на мале квазидржаве које ће само продавати сировине.
* У Европи је све више бизнисмена који се жале да имају губитке због санкција Русији?
– На Западу је велика хистерија око санкција које немају тај ефекат који би желели у Вашингтону. Многе западне земље су изгубиле своје тржиште, па су све веће замерке. Интересантно је да Американци нису ставили на листу забрањене продаје Русији лекове. Није то због хуманости него што је фармакобизнис моћан и на њему одлично зарађују.
* Четвртина руских валутних резерви чува се у САД, у хартијама од вредности, зашто?
– Руском економијом управљају либерали који шире приче да је то једино добро за Русију. По њиховом мишљењу, ако се тај новац, а то је 109 милијарди долара у америчким хартијама од вредности, уложи у Русију може да изазове инфлацију и због тога га је боље чувати у САД. Они тврде – ако те резерве буду у рубљима појешће их инфлација. Испада да се нашим новцем развијају конкуренти који против нас воде хладни рат.
* Може ли се догодити да САД замрзну тај новац?
– Наравно да постоји опасност да Американци замрзну тај руски новац ако се међусобни односи буду погоршавали. Да су тих 109 милијарди долара инвестирани у Русију, била би неуспоредиво већа корист. Али влада и Централна банка сматрају да је боље да тај новац буде у Америци. Уверен сам да би било мудрије да је тај новац уложен у злато.
* Ваша књига „Лучоноше таме – од Гајдара и Березовског до Собчакове и Наваљног“ могла би се назвати енциклопедијом о учесницима у разваљивању и пљачкању Русије…
– Иако сам писао о конкретним људима и лоповлуцима у време приватизације, није било ниједне тужбе. Те реформе су се претвориле у пљачку државне имовине. Приватизација је била потребна либералима да се сами обогате. У тој приватизацији се створила класа шпекуланата која је постала „офшор аристократија“. Приватизација је поделила друштво на лопове и покрадене, ови први, лишени су патриотизма… један број нових богаташа Русију не доживљава као своју домовину.
* Бившег министра спољних послова Русије Андреја Козирјева називате убеђеним издајником домовине…
– Садашњи пензионер из Мајамија, Козирјев, и сада пише повремено текстове за америчке листове, а биће запамћен по срамној улози испуњавања задатака које је добијао од Вашингтона. У децембру 1991. је био у тиму оних који су заједно са Јељцином сахранили СССР. Козирјев се у то време осећао као власник руске спољне политике. Он се тако додворавао Американцима да је све више било оних који су тражили од Јељцина да га смени са места министра. У новембру 1993. Козирјев је шокирао бившег америчког председника Никсона за време његове посете Москви. Тада је рекао Никсону да је један од проблема СССР-а био што је превише придавао пажње националним интересима. „Сада више мислимо на људске вредности… али било би добро ако можете да нам сугеришете како да одредимо наше националне интересе. Био бих вам јако захвалан“, рекао је. Никсон је био у шоку.
– Козирјев је крајем маја 1992. био иницијатор да се Русија придружи санкцијама против Србије и Црне Горе. Он је сматрао српско руководство „национал-комунистичким“. Али он је тако називао и руске патриоте. Активно је и подржавао формирање Хашког трибунала и учествовао у њему, који је постао инструмент за обрачун са Србима. Понављао је упорно оно што су тада Американци говорили, да су за све криви Срби.
* Американци су му се, чини се одужили, али преко некадашњег југословенског премијера?
– У јануару 1998. Козирјев је ушао у савет директора америчке фармацеутске компаније ICN чији је власник бивши премијер Југославије Милан Панић. Можда је то била плата Американаца за све што је за њих урадио Козирјев. Није случајно што је скоро сваки Американац којег је примао Борис Јељцин, као и они из Западне Европе, на неки начин сугерисао руском председнику да остави Козирјева на месту министра спољних послова. Довели су Јељцина до тога да се сам запитао „а што се они толико брину за Козирјева“.
САВЕТОВАО ЈЕЉЦИНА, ПРИМАКОВА…
* ДЕЉАГИН је завршио економски факултет на „Ломоносову“. Од 1990. до 1996. био је у економском аналитичком тиму председника Бориса Јељцина, а од 1997. саветник потпредседника Владе Бориса Њемцова.
* ОД октобра 1998. до маја 1999. био је саветник потпредседника владе Јурија Масљукова, а од августа 1999. био је у изборном тиму на председничким изборима Јевгенија Примакова. Касније је био и помоћник премијера Михаила Касјанова. Био је један од оснивача партије Родина на чијем челу је био Дмитриј Рогозин.
* АУТОР је 18 монографија о процесу глобализације у свету, али и о проблемима Русије као и о њеној будућности.
ЗАУСТАВИТИ ДОШЉАКЕ
* СВЕ више је људи у Русији, међу којима сте и ви, који сматрају да од гастарбајтера из централне Азије има све више штете…
– Ако се не заустави садашњи тренд, Русију чека знатно гора ситуација него, рецимо, Немачку. Дошљаци из Централне Азије су све агресивнији. Летос је била пуцњава у суду. У Самари је дошљак из Централне Азије ранио два полицајца. Русија би морала да уведе визе оним земљама Централне Азије које нису чланице Евроазијске економске заједнице. У грађевинарству се, међутим, врти огроман новац, а мафија која њим располаже сматра да тај бизнис не може бити рентабилан без јефтине радне снаге која стиже из Централне Азије.
„НЕСТАЈАЊЕ“
* Све чешће се говори о замени долара у међусобним плаћањима земаља БРИКС-а, међу којима је и Русија?
– Засад је то само жеља. Кинези могу са једним бројем земаља да тргују обрачунавајући у јуанима. Русија је у другој ситуацији јер се нафта традиционално плаћа и купује у доларима. Мислим да ће цене нафте још доста дуго бити у доларима. За сада је БРИКС још увек више клуб него организација.
Извор: Вечерње новости
