Очигледно да су одлични односи српског државног врха са Кремљом, односно све бољи односи са америчком администрацијом, али и спољнополитичка позиција наше земље препознати од стране две најважније светске силе
Најзначајније жариште Европе већ дужи период је Украјина. Ниједној од заинтересованих страна у овом сукобу не одговара статус кво, зато и чине напоре да се преговори помере са мртве тачке. У том смислу је начин први корак састанаком у Минску 21. августа између специјалног представника председника САД за преговоре у Украјини Курта Волкера и помоћника руског председника Владислава Суркова. Наредни састанак биће одржан 7. октобра у Београду.
ХВАЛА РУСИЈИ И ВЛАДИМИРУ ПУТИНУ: Свих шест „МИГОВА 29“ стигло у Србију
Очигледно да су одлични односи српског државног врха са Кремљом, односно све бољи односи са америчком администрацијом, али и спољнополитичка позиција наше земље препознати од стране две најважније светске силе.
Томе у прилог говори податак да ће о судбини украјинске кризе у Београду разговарати специјални представник Сједињених Држава за преговоре у Украјини Курт Волкер и помоц́ник руског председника Владислав Сурков.
Крајем септембра за руски „Комерсант“ бивши амерички амбасадор у Русији Џон Тефт је најавио да ће се поменуте дипломате састати на Балкану, без јасне одреднице где би то могло да се догоди.
– Састаће се почетком октобра како би разговарали о могућности мировне мисије Уједињених нација за Донбас – изјавио је Тефт.
Сједињене Државе сматрају да је важно покушати постићи међусобно разумевање за овакву могућу мировну мисију, рекао је он у интервјуу објављеном у часопису Комерсант.
Први састанак између Суркова и Волка одржан је 21. августа у Минску. Сурков је у тада рекао да је био задовољан расправом, за коју је рекао да је корисна и конструктивна.
Волкер је, са друге стране, рекао новинарима у Кијевуда је планирао да расправља о питањима која се тичу рестаурације територијалног интегритета и безбедности Украјине на његовом предстојећем састанку са Сурковим.
И док се из приложеног може прочитати да је амерички представник био речитији, изасланик Кремља је био штур на речима. Таква је ситуација и у руским медијима. Наиме, детаљи преговарачког процеса око Донбанса појављују се пре свега у америчким медијима, који комуницирају са својим дипломатским изворима. Руска страна очигледно нема жељу да дели детаље.
– Прекомеран публицитет може оштетити. Преговори укључују компромисе. У супротном, немају смисла – изјавио је за руску „Газету“ политиколог Алексеј Чеснаков, некадашњи високи функционер Кремља.
Он је и потврдио за овај лист да ће следеће место сусрета америчке и руске делегације бити Београд.
Чему толика тајновитост?
– Како званичне потврде састанка нема, поставља се питање да ли је то део јавне дипломатије, односно неког процеса који подразумева присутво јавности или не. Питање је веома комплексно. Дипломатија подразумева различите технике и могућности сусрета различитих особа у различитим околностима – објашњава за Телеграф.рс Александра Јоксимовић, председница Центра за спољну политику.
Извор: Telegraf.rs
