Седморица од осморице радника врањског водовода, који су одмах после бомбардовања радили на брду Пљачковица, где је НАТО бацао бомбе са осиромашеним уранијумом, умрли су од карцинома плућа и дебелог црева
Седморица од осморице радника водовода у Врању, који су непосредно после бомбардовања радили на брду Пљачковица где је НАТО бацао бомбе са осиромашеним уранијумом, умрли су касније од карцинома плућа и дебелог црева, сазнаје Информер. Осми члан ове екипе такође је оболео од рака и тренутно је на лечењу!
Несрећни радници су током лета 1999. провели 25 дана на брду Пљачковица четири километра од Врања како би оградили терен на којем је НАТО бацио између 1.500 и 2.000 пројектила. По повратку са задатка почели су да добијају пликове и мрље по телу, а када се неколико година касније сазнало да је у бомбама било осиромашеног уранијума, саопштено им је да су озрачени и да ће сви оболети од рака.
Без заштите
Сазнања Информера потврдио је Божидар Ђорђевић, извршни директор водовода у Врању који је 1999. године био на функцији техничког директора. Он каже да су његове колеге послате на Пљачковицу да ограђују терен који је 29. маја 1999. био засут са више од 1.500 НАТО пројектила.
Отишли здрави људи
Те 1999. године послали смо на Пљачковицу најздравије људе, рекли су нам да тамо нема никакве опасности
Божидар Ђорђевић, директор водовода у Врању
– Одмах после бомбардовања наше предузеће добило је наређење од ратног штаба да пошаље екипу на брдо Пљачковицу да огради терен контаминиран бомбама. Били су то све млади и здрави људи, тада углавном у својим тридесетим јер на тако деликатне задатке шаљемо само здравствено најспособније. Уверавали су нас да је све безбедно и да нема опасности по здравље људи. Међутим, седам од осам наших колега умрло је од рака од тада до данас, јер се испоставило да су били озрачени осиромашеним уранијумом који је бачен на Пљачковицу, потврдио је Ђорђевић за Информер.
Према сазнањима Информера, први радник водовода које је преминуо био је Мирослав Јовић, који је одмах после бомбардовања добио рак плућа, а умро је 2004. у 52. години. Друга жртва је Горан Митић, ког је рак плућа покосио 2009. у 46. години, док су остале њихове колеге, све осим једног, преминуле након тога. Горанова супруга Драгана каже да њен супруг и остали радници нису били свесни да, одлазећи на Пљачковицу, заправо одлазе у смрт.
Деца са деформитетима
У Врању је после бомбардовања драстично скочио број оболелих од карцинома, а према подацима локалног Завода за јавно здравље, од рака у целом Пчињском округу оболева 24 одсто више људи него у остатку Србије. Сваке године у Врању и околини забележи се између 500 и 700 нових случајева карцинома.
Такође, број деце рођене са деформитетима у Врању се утростручио од бомбардовања. Пре 1999. године двадесетак деце рађало се годишње са неком аномалијом, а 2008. их је рођено 73! Ипак, надлежни у Врању уверавају да храна и вода у овом граду нису контаминирани осиромашеним уранијумом.
– Мој Горан је на Пљачковици са колегама провео 25 дана одмах после бомбардовања 1999. године. Радили су тамо сваки дан, пуно радно време, јели и пили, и то без икакве заштитне опреме, само у својим радним комбинезонима. Рекли су им да нема опасности, нису знали за осиромашени уранијум. Када су се вратили, Горан ми је рекао да нешто није у реду, да њему и колегама по телу излазе неке мрље и пликови, прича Драгана и додаје да је прави шок уследио када је неколико година после бомбардовања непобитно утврђено да је Пљачковица била затрована осиромашеним уранијумом.
Ужасно сазнање
Мом Горану и његовим колегама, неколико година након агресије, рекли су да су озрачени и да ће сви добити рак
Драгана Митић, супруга Горана Митића, радника водовода који је умро 2009.
– Позвали су све који су били на Пљачковици на посебне систематске прегледе и рекли им да ће у року од десет година сви добити рак. И тако је и било. Сви сем једног су умрли од рака плућа и дебелог црева. Најгоре је што је мој муж последње године живота провео свестан да ће умрети. Преминуо је у новембру 2006. у 46. години – каже Драгана и напомиње да њена породица никога није тужила због Горанове смрти.
Истину на видело
Градимир Јовановић, председник „Удружења уранијумских жртава“ из Врања каже да је добро упознат са свим детаљима овог трагичног случаја.
– Сви у Врању знају за страшну судбину радника водовода који су били на Пљачковици после бомбардовања и удисали осиромашени уранијум, након чега су се озрачили и умрли. Наше удружење већ годинама покушава да затражи барем делић правде за те људе и њихове породице које су изгубиле најмилије. Оно што се десило током НАТО агресије је страшно и веома је битно да цела истина изађе на видело – објашњава Јовановић.
Петковић: Доказ злочина
Генерал Слободан Петковић, који већ годинама истражује последице НАТО бомбардовања по здравље људи у Србији, каже да је прича из Врања најдиректнији доказ да је на нашу земљу бачен осиромашени уранијум и да је он узрок пораста броја карцинома у Србији.
– Званично је потврђена информација да су седморица радника водовода из Врања, који су радили на Пљачковици после бомбардовања, касније умрли од рака. И осми члан екипе је оболео од рака и лечи се. Нема никакве сумње да су сви ти људи били озрачени осиромашеним уранијумом јер је зрачење на брду Пљачковица после бомбардовања било чак 8.000 пута веће од природног – напомиње Петковић.
Извор: Е.И. / Информер.рс
