Издвајамо Србија

СТРИЦ ЛЕГИЈИ ОЧИТАО ЛЕКЦИЈУ НА ТАЈНОМ САСТАНКУ У ОБИЛИЋУ: Не с*ри! Хоћеш да убијаш за ДБ, а за њих си потрошна роба!

Михаило Улемек (Фото: Јутјуб)

Након Аркановог убиства 2000. године организовани криминал добио је нове појавне облике и неку врсту бруталности која у тој мери није била присутна чак ни деведесетих година.

Све је почело у Интерконтиненталу 15. јануара када је пала прва крв у најсуровијој године српског подземља! Тога дана, полицајац Добросав Гаврић, пуцач Зорана Ускоковића Сколета, у холу елитног хотела ликвидирао је вођу српске мафије Жељка Ражнатовића Аркана и два његова пријатеља.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Убрзо је уследио контранапад. Легија од државне безбедности добија задатак да истражи убиство команданта СДГ. Из службе му обећавају сву могућу логистичку подршку, док је његов задатак био да организује екипу која ће да осветити Аркана.

Да је директан налог за серију бруталних ликвидација стигао из врха службе Државне безбедности, сведочи и Михаило Улемек, пуковник Српске добровољачке гарде и Легијин стриц.

– Направили смо састанак на Обилићу. Тад је већ Легија био у ДБ-у, већ су му били признали чин пуковника. Он је држао главну реч. Причао је како је од људи из ДБ-а добио зелено светло да осветимо Жељка. Прича он како нас не воле, како се свашта дешава, како треба да узвратимо, прича тако неких пет минута и ја му кажем: „Ајд‚ синовац прекини мало са тим срањем, да ја овако старији нешто кажем па онда ти настави“ – прича Миле Улемек.

Фото: Јутјуб

– Легија каже изволи стриче и ја им кажем: „Види, онај ко нас не воли никада нас волети неће. Нас су само волели док је рат трајао, и чим је рат стао нас нико више није ни волео јер ми смо за једнократну употребу, то мораш да знаш. Друга ствар, ко смо ми да се ми светимо по Београду? Јесмо ми убице? Нисмо ми убице… Ако тај Раде Марковић зна ко је убио Жељка, што га он не ухапси?“ – препричава Марковић детаље са састанка гардиста…

У једном другом интервјуу са краја 2.000 године Миле Улемек, Легијин стриц, испричао је како Легија никада директно није рекао ко је убиство наредио, али да је сигуран да је он само испуњавао наређења својих надређених.

– Питао сам Легију да ли нешто зна о организаторима убиства Жељка Ражнатовића, али ми је Легија рекао да ништа не зна. Милорад Улемек је оперативац који је извршавао наређења својих шефова Радета Марковића и Франка Симатовића и који се није мешао у политику – рекао је том приликом Улемек и на тај начин врх ДБ означио као главног налогодавца за серију бруталних ликвидација која је уследила.

Што се тиче непосреднх извршилаца, особа које су повлачиле обарач, Легија евидентно је да нису долазили из редова ЈСО.

– Приликом састављања екипе која ће кренути у осветничку борбу по улицама Београда није могао да се ослони на припаднике ЈСО, првенствено због тога што они нису били обучени за „те уличне ствари“. Они су били обучени за шуму, за борбу, за рат – каже Миле Новаковић, бивши начелник УКП.

Зато је Легија војнике за освету потражио на другом месту – међу припадницима земунског клана. Убрзо затим Београд је потресла серија ликвидација.

Иако многа од тих убистава до дан данас нису расветљена, упућени у криминални миље тих година тврде да иза њих стоји управо земунски клан. На то је уивао и специфичан „земунски потпист“ – пуцано је рафалним оружјем из возила у покрету које је обично имало ротацију или, у неким случајевима, било полицијско.
Први у тој серији био је Мирко Томић Босанац који је ликвидиран код Ушћа из возила у покрету.

Убрзо потом, у готово филмској потери убијен је вођа новобеоградске екипе Радосав Трлајић, звани Бата Трлаја.

Двадесетог марта исте године убијен је и блиски пријатељ Ђорђа Божовића Гишке, Бранислав Лаиновић Дуги.

Само 3 дана касније приликом повратка са Лаиновићеве сахране убијен је Зоран Давидовић Ћанда. Аутомобил из којег је пуцано нађен је спаљен у Земуну.

Месец дана после убиства Ћанде становници Новог Београда су присуствовали несвакидашњој потери у којој је убијен вођа миљаковачке екипе Зоран Ускоковић Сколе.

 

 

Извор: Курир.рс