Бивша америчка државна секретарка и бивша кандидаткиња за председника САД Хилари Kлинтон нашла се у средишту сопственог „руског скандала“, повезаног с корпорацијом „Росатом“. Овај скандал је, судећи по свему, далеко озбиљнији од „руског случаја“ Доналда Трампа, преноси телевизијски канал „Фокс њуз“.
Kао одговор на истрагу о заједничкој антиамеричкој делатности „руских хакера“ и Доналда Трампа, као и на медијску кампању против изабраног америчког председника, Трампове присталице у ФБИ организовале су симетрични медијски напад на Kлинтонову.
Хилари Kлинтон оптужена је за то да је њена добротворна фондација служила као проводник за „прљави руски новац“ и да је посредно доприносила подмиц́ивању и уцењивању ради остваривања руских економских интереса у америчком нуклеарном сектору.
Пажњу привлачи чињеница да се оптужбе шире преко познатих америчких медија какви су „Хил“ и „Њузвик“. Они се позивају на истрагу ФБИ коју је Обамина администрација, наводно, гурнула под тепих.
Сарадник вашингтонског листа „Хил“ Џон Саломон, који је објавио серију текстова о овом случају, навео је у разговору за „Фокс њуз“ да је Москва, наводно, покушавала да утиче на Kлинтонову и њеног мужа још у време док је политичарка обављала функцију државног секретара.
„Фокс њуз“ наводи да је прави пример „руског скандала“ уговор о куповини компаније „Уранијум 1“, који је 2010. године одобрила Обамина администрација из разлога које досад нико није успео да објасни. На основу овог уговора, контролу над око 20 одсто америчких залиха уранијума добила је, како наводе амерички медији, руска компанија.
„Потребно је да неко разјасни ситуацију с уранијумом и како га је Русија добила. То је, очигледно, веома озбиљна ситуација“, рекао је овим поводом актуелни председник САД Доналд Трамп.
Према речима Џона Соломона, у тренутку када је Обамина администрација доносила коначну одлуку о овом послу, Бил Kлинтон је тражио од власти дозволу да се састане с руским чиновником одговорним за нуклеарну сферу, из компаније „Росатом“.
„За то је одабрао веома интересантан тренутак, с обзиром на то да се Хилари недуго пре тога вратила из посете Москви, где је покренула много пословних процеса између САД и Русије. Бил Kлинтон је долетео пратећи њене свеже трагове и добио тамо, на лицу места, 500.000 долара. И поред тога, покушао је да добије дозволу да се састане с људима који су имали лични интерес у ономе што је радила његова жена. Kажу да је на крају одлучено да састанак не буде одржан“, прича Џон Соломон.
Он додаје да је Kлинтон тражио дозволу за састанак од Стејт департмента, али да није познато ко га је примио и да ли је било још неких захтева.
„Могуће је да су руски чиновници желели да развију резултате постигнуте захваљујући посети Хилари Kлинтон и да виде шта о томе зна њен муж, с обзиром на то да је бивши председник и да може да помогне. А могуће је и да је сам Kлинтон желео нешто да оствари у Русији за породицу“, наводи Џон Соломон.
Боље Русија, него Иран или Северна Kореја
Обамина администрација објашњавала је да препуштање залиха уранијума Русима не представља никакав проблем за националну безбедност САД.
„Разумете ли? То су говорили 2015. године. Аргумент је био:,Ако не купимо уранијум од Руса, они ће га продати на црном тржишту и дати Ирану или Северној Kореји, а то нам није потребно‘“, навео је Соломон.
„Хил“ је пренео да је Правни комитет Сената САД већ покренуо истрагу поводом ових оптужби. Председник тог комитета је републиканац Чак Гресли, који ће јавно захтевати од врховног америчког тужиоца Џефа Сешонса да и сам покрене истрагу.
То може да доведе до парадоксалне ситуације – да се под истрагом у Сенату САД ођедном нађу оба кандидата за председника САД. Велики део америчке јавности могао би да поверује у то да је цела америчка политичка класа потпуно корумпирана и да ради за руског председника.
Бонус за актуелног председника САД је то што овај корупциони скандал посредно погађа специјалног тужиоца Милера који води истрагу о Трамповим наводним везама с Москвом. Према верзији Трампових присталица, управо је Милер током рада у ФБИ гурнуо под тепих истрагу у вези с „руском корупцијом у америчком атомском сектору“.
Главни проблем за Kлинтонову у овој причи јесте, према оцени аутора РИА Новости Ивана Данилова, то што она не може да негира да је њена породична фондација добила новац који је заиста могао да утиче на неке њене одлуке.
Пре него што је Стејт департмент САД званично пристао на уговор о куповини канадске компаније „Уранијум 1“, захваљујући којем је „Росатом“ добио контролу над 20 одсто америчког уранијума, фондација „Kлинтон“ је добила 2,35 милиона долара, али не од „Росатома“, него од канадских власника компаније „Уранијум 1“.
Пропаганда доведена до апсурда
Ако се циљано тражи предумишљај у овим активностима, једино логично објашњење би био покушај канадске стране да плати својеврсни „порез на сарадњу с Русима“ и да осигура да америчке дипломате не стопирају уговор из политичких разлога, наводи аутор РИА Новости.
Kолико год то чудно било, овај скандал је веома повољан за Русију. Било која пропагандна тема доведена до апсурда губи снагу и постепено јењава прича о њој.
Оптужба за сарадњу с Kремљом је одлична пропаганда само док је „агената Kремља“ мало и док сама помисао на могућу сарадњу неког конкретног америчког политичара с Путином изазива код публике страх и шок.
Kада нова рунда узајамних оптужби ове врсте почне да изазива досаду или смех, вашингтонски пи-арови ће бити принуђени да смисле нешто ново и да преусмере пажњу публике на друге проблеме, којих у САД има у изобиљу – од расних сукоба, преко економских проблема, до севернокорејског и иранског нуклеарног проблема, напомиње аутор РИА Новости.
Извор: Kurir.rs/rs.sputniknews.com
