Србија

Туга!Ово су ПОСЛЕДЊЕ ПОРУKЕ које су Kрагујевчани оставили пред одлазак на СТРЕЉАЊЕ

Један од најстрашнијих догађаја у Другом светском рату догодио се 1941. године у Kрагујевцу, када је стрељано више хиљада Kрагујевчана, међу којима су били и ђаци и њихови професори.

Скоро да није било никаквог отпора од стране становништва када су Немци кренули са „скупљањем“, јер су говорили да је реч о замени докумената, те да ће се сви још исте вечери вратити кућама.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Људи су одвођени са радних места, из цркава, са улица и из школа и затварани у четири топовске шупе на периферији града. Пре тога би били претресани и одузимани су им сви лични предмети. Ипак, неки су успели нешто да прошверцују, па тако данас у Музеју у Kрагујевцу постоји четрдесетак опроштајних порука написаних породицама и најдражима. Оне речи које су писане у ђачким књижицама и од стране деце ипак, највише стежу срца.

– На овом месту уписаће се евентуалне промене“, искуцао је неко у ђачкој књижици дечака са слике. Неко ко није ни слутио да ће та евентуална промена бити смрт. Знајући да ће га чизме страних војника одвести на стрељање, момак је обичном оловком једино стигао да напише „Драги мама и тата, последњи пут“.

Музеј у Kрагујевцу чува на десетине таквих поздрава. Један припада Радославу Симићу.

– Збогом, Мицо. Ја данас погибох. Збогом, срце. Последња ми мисао на тебе. Буди сретна, сине и без мене- написао је човек, вероватно својој ћеркици.

Опраштала су се деца од родитеља, растајали су се родитељи од деце. Један очајан отац стигао је једино ово да поручи малишанима:

– Миро, пољуби децу уместо мене. Слушајте маму децо и чувајте се. Збогом заувек, ваш тата Лаза.

Тешко је поверовати да је овакво зверство људско биће могло да почини другоме. Још је теже ако знамо да је то учињено најмање 2.400 пута. Толико је било убијених. Пре 74 године стрељачки вод без милости убио је 40 деце млађе од 15 година, убијен је и 261 средњошколац.

Ову трагедију у песми „Kрвава бајка“ описала је и Десанка Максимовић, а споменик у Шумарицама, одељењу 5/3, постало је симбол страдања нашег народа.

 

Извор: Srbija Danas