Пракса из деведесетих година, када су путници аутобуса сакупљали новац за царинике како би им омогућили бржи пролаз кроз границу и зажмурили на једно око јер је очигледна „шверц тура“, опстала је и дан данас, али у измењеном облику.
– Ако смо сиромашни нисмо бедни. Докле понижавање? Мађари на граници и даље изнуђују 100 евра по аутобусу и деца на екскурзији морају да плате – написао је пре неколико дана наш познати генетричар др Миодраг Стојковић на свом Твитер налогу.
Стојковић је за „Блиц“ испричао да је од пријатеља чуо да је његово дете које иде у лесковачку гимназију рекло да су у аутобусу сакупљали до 100 евра како би „дали мађарском царинику да брже пређу границу“.
Ako smo siromašni nismo bedni
Dokle ponižavanje? Madjari na granici i dalje iznudjuju 100€ po autobusu,i deca na ekskurziji moraju da plate— Miodrag Stojkovic (@MioStojkovic) October 24, 2017
Стојковић сумња да је можда наш возач задржао тај новац за себе. Каже да га је цела ова прича подсетила на деведесете, када се то масовно радило приликом преласка границе са Мађарском, и да зато је написао твит са овом садржином.
У лесковачкој гимназији демантовали су да је од деце било ко тражио новац, те да је аутобус прошао без проблема.
Међутим, трагом ове приче, испоставило се да та пракса сакупљања новца по аутобусима да би „брже прешли границу“ и даље живи.
Путници са којима смо разговарали тврде да су недавно и сами били сведоци таквог сакупљања таквог „добровољног прилога“. Док поједини верују да тај новац одлази цариницима, други мисле да њега заправо возачи аутобуса задржавају за себе.
„Срећна сам што нико није пристао да да новац“
Зорица Миладиновић, новинарка из Ниша, потврдила је за „Блиц“ да је средином септембра ове године на граници са Мађарској доживела у аутобусу „Ласте“ да им возачи предлажу да прикупе новац да би лакше прешли гранични прелаз – „није обавезно, већ ако путници то желе“.
– Када смо се враћали из Чешке, на мађарској страни Хоргоша је била гужва, али није било нешто претерано. Тада су нам возачи преко микрофона саопштили ту могућност. Нису нас они на то терали, само су нам пренели ту информацију. Пресрећна сам што никоме од путника у аутобусу није пало на памет да даје мито мађарским цариницима и граничким полицајцима. То ми све указују да на граничним прелазима још влада озбиљна корупција. Сигурно је да то не раде само мађарски цариници, него се тако понашају и наши гранични полицајци и цариници- испричала је Миладиновићева.
Она је рекла да је у одласку у Праг на мађарској граници чекала пет сати, да је у колони било више од 20 аутобуса, али да им нико није тражио новац како би лакше и брже прешли царински прелаз на Хоргошу.
Сумњичави пензионери одбили предлог
Слично се десило једној Новосађанки, чије име је познато редакцији, која је са пријатељима кренула на једнодневни излет у Темишвар.
– Пут је организовало Удружење пензионера и нас неколико се пријавило. Изнајмљен је аутобус од неког приватника и када смо стигли близу границе у Српској Црњи кондуктер је преко разгласа рекао да би било добро да сваки путник да по 300-400 динара, или ко колико може, како бисмо „частили“ царинике да нас заузврат не би прегледали и малтретирали. „Брже ћемо прећи границу“, рекао је и додао да је то „стандардна процедура“ – прича наша саговорница.
Каже да су упитали вођу пута из једне локалне туристичке агенције да ли је то стварно пракса, јер је договор био да је све урачунато у цену излета.
– Вођа пута нам је тихо рекао да нема потребе да дајемо ишта јер идемо на излет и скоро да немамо пртљаг. И ако хоће да нас прегледају, то могу слободно учинити јер нико нема шта да крије те да ће, и ако буде контроле, она бити брзо завршена. Сви смо се сложили да не треба да дајемо новац. Границу смо прошли за трен ока. Нико нас није ни погледао. Изгледа да је то био хир возача и кондуктера по систему „ако прође, прође“, да зараде који динар – прича Новосађанка.
„Возачи зарађују на наивним путницима“
Од једног Новосађанина који ради у Бечу и викендом долази кући да се види са породицом сазнајемо да је то скоро стална пракса.
– Путујем са неколико аутопревозника на редовној линији за Беч недељом увече и увек траже по који евро. Као, да нас не прегледају на граници. Неки људи се уплаше, па дају евро или два, јер носе којекакве намирнице као што су зимница или сушено месо, или бокс или два цигарета, па се плаше да им то не одузму на граници. Међутим, ја никада нисам дао ни динара и никада није било проблема. То возачи зарађују на наивним путницима. Нема шансе да ће цариници ако сазнају да се превози нешто недозвољено у аутобусу да некоме прогледају кроз прсте за пар евра – убеђен је наш саговорник и присећа се једне епизоде када су исто скупљали новац по аутобусу, наводно за царинике, па су остали пар сати на граници и све морали да изнесу из возила зато што је неко шверцовао цигарете.
Директор Јуте: Пракса агенција или самовоља возача и водича
Александар Сеничић, директор ЈУТА-е каже да би путници који се нађу у сличној ситуацији то требало да пријаве агенцији.
– Они би требало да се обрате агенцији, а потом могу и нама, како би се видело да ли је то заиста пракса агенција или је у питању самовоља возача или водича. Прошле године нам је речено за један такав случај, када је путник прелазио мађарску границу и испоставило се да је возач иницирао плаћање – прича Сеничић.
Како он каже, тема је „шкакљива“ и подсећа на праксу током санкција деведесетих година.
– Не знам да ли заиста представници имају неки договор са цариницима или не, али свакако путници не морају да дају новац за оно што није предмет уговора – каже он.
Извор: Блиц.рс
