Србија

ШЕШЕЉ: ЂИНЂИЋ ЈЕ ОТЕО БРЕНИНОГ СИНА! Жути му нису дигли споменик јер знају да је био КРИМИНАЛАЦ!

Фото: Јутјуб

Војислав Шешељ, лидер СРС, у шокантном интервјуу за Информер тврди да је покојни премијер Зоран Ђинђић блиско и тесно сарађивао са Чуметовим „сурчинским кланом“! Шешељ чак наводи да је Ђинђићу дат и део милионских откупа који су наплаћени за отмице Брениног сина, Мирослава Мишковића и Милије Бабовића!

Шеф радикала истиче да су управо милиони који је Ђинђић добио од ових отмица, почињених 2000, 2001. и 2002. године, главни разлог због ког оне никад нису до краја разјашњене. Шешељ тврди и да су за ове шокантне тврдње знали сви Ђинђићеви сарадници, који баш због тога нису желели да му дигну споменик у Београду.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

– Зоран Ђинђић је био ноторни криминалац и не заслужује споменик. Криминалом се бавио и у раној младости, деведесетих година, о томе је писала још Даница Драшковић у „Српској речи“, а 2000. године је израстао у једног од главних мафијашких босова у Србији.

Био је у спрези са „сурчинским кланом“, био је један од тројице главних. Ту је био и Драгољуб Марковић, власник фирме „Крмиво продукт“, који је Ђинђићу подигао и кућу у Новим Бановцима, док је трећи био Љубиша Буха Чуме. Та њихова криминална банда директно је учествовала петооктобарском пучу у ком су анимирали и многе друге криминалце. Под Ђинђићевом заштитом, наставили су да се баве крупним криминалом и после 5. октобра.

Тајни договор са Чуметом

Ђинђић је легализовао Чумета кроз међународни кредит за асфалтирање путева. Он се договорио с Чуметом да он отвори фирму у Бечу и да у Аустрији изнајми машине.

Истина је, Скот и Девенпорт раде против Србије

Како коментаришете документацију до које смо дошли, а која указује да амбасадори САД и ЕУ плаћају протесте „Не да(ви)мо Београд“ и „Подржи РТВ“?

– Реч је о државама које су се слично понашале и деведесетих година. Они деценијама финансирају невладине организације, медије, партије, синдикате, па чак и анархисте и марксисте. И не бирају! Свако им је добродошао ко жели да им служи. За свакога од њих има новца. Званично, амбасаде све демантују…

– Негирали су и финансирање „Отпора“, па је САД администрација после потврдила да су милиони долара уложени у рушење Милошевића. Целокупан тадашњи политички врх био је поткупљен. Биће и ово ваше сазнање признато једног дана. Можда неки нови „Викиликс“ то потврди…

То су јако тешке оптужбе. Имате ли било какве доказе за то? – Имам доказе. Па, молим вас, они су покупили оно силно оружје из полицијске станице у Улици Мајке Јевросиме. Отели су, између осталих, и сина Лепе Брене, отели су и Мирослава Мишковића, Милију Бабовића и још неке људе. Сваки пут су наплатили милионски откуп. Ниједна та отмица није расветљена. Знате ли зашто? Зато што је сваки пут велики износ у кешу добијао лично Зоран Ђинђић! То су многи знали у Београду.

Ко је знао? Тражили сте да се саслуша Чедомир Јовановић, да ли је и он био умешан у све то? – Треба да се саслуша Јовановић, јер он зна за Ђинђићево учешће у криминалу и поделу новца. И сам Чеда је добијао те паре. Много мање него Ђинђић, али је и он добијао. Ђинђић је 2001. године упозорен од Запада да мора да прекине везе с криминалцима. Пронашао је варијанту да неке од криминалаца легализује, да их уведе у легалне или полулегалне токове, а са другима да се обрачуна.

На пример, Чумета је легализовао преко неког великог међународног кредита за асфалтирање путева. Уместо да ангажује домаће фирме, Ђинђић је договорио са Чуметом да овај отвори фиктивну фирму у Бечу и да у Аустрији изнајми машине. Свуда је асфалтирао, поготово аутопутеве. Огромна је зарада ту била, коју је Чуме делио са Ђинђићем и још неким другим члановима банде. У свему је извисио Душан Спасојевић, због чега долази до сукоба у „сурчинском клану“. Кад се Спасојевић издвојио, настао је 2002. године „земунски клан“. Та два клана била су у жестоком сукобу.

Питали смо вас за Чеду… – Мало стрпљења, молим… Чеда није напуштао Спасојевића. Кад је Спасојевић ухапшен у Француској или Шпанији и испоручен Београду због неке од отмица, Јовановић га је посећивао у затвору. Међутим, кад је дошло до сукоба са Ђинђићем, Чеда се повукао и дистанцирао.

Ђинђић је тада донео одлуку да се обрачуна са „земунцима“, који су у међувремену много ојачали јер им се прикључио Милорад Улемек Легија. Ђинђићев план је био да се почетком 2003. године убију Френки Симатовић и Легија, а да се Јовица Станишић и ја испоручимо Хагу. Доведени су чак и британски специјалци да то обаве! Ђинђић је планирао да убије и Милета Луковића Кума и Спасојевића. Али, није био довољно брз…

Тврдите и да је Шилерова срушена да би се сакрили докази о мафији. – Да, то је истина. Кад је Ђинђић убијен, Чеда је наредио хитно рушење Шилерове. Велика је то била зграда, користили су бензин, динамит, ко зна шта још да би је срушили… Плаћали су и милионску одштету околним кућама за штету.

А „Мељак“? – Полиција је ухватила Кума и Спасојевића живе. Издао их је ваљда онај Дејан Миленковић Багзи. Руководство ДОС, Небојша Човић, Душан Михајловић, Чедомир Јовановић, Ненад Милић и још неки, одлучили су да се Спасојевић и Кум убију како не би причали на суђењу. Лично је генерал Родољуб Миловић убио Спасојевића, док је Спасоје Вуловић, који је још командант САЈ, убио Милета Луковића Кума… Касније је режиран и читав судски поступак. Суд је одбио да призна три метка, Звездан Јовановић је ухапшен и свирепо мучен у притвору да би потписао признање.

Потом је уцењен убиством жене и деце ако не призна да је убио Ђинђића, па је потписао изјаву коју је диктирао Миловић. Тек кад је потписао, доведена је адвокатица Весна Радомировић да потпише као да је присуствовала све време саслушању, а није… У правној држави овај поступак би се поновио Чединим саслушањем. Видим, тај човек се данас нуди за министра уместо да буде у затвору! Недавно сам прочитао и да је из државних резерви украо шест хиљада тона пшенице! Еј, па то је шест милиона килограма пшенице! То је вредно више од милион евра!

Рекли сте да ДС намерно није подигао споменик Ђинђићу? – Нису, јер су знали какав је он криминалац био. Увек је један велики део ДС био против Зорана Ђинђића. Пазите, он је још 1993. године вољом Удбе доведен за шефа странке. Удба је имала задатак, вероватно директно од Милошевића, да смени Драгољуба Мићуновића у ДС и Вука Драшковића у СПО, и доведе Ђинђића и Слободана Ракитића. Операција „Ракитић“ није успела јер је Драшковић победио у СПО, али је операција „Ђинђић“ успела.

Али Ђинђић је победио на страначким изборима… – Ђинђић је на тајном гласању, чији су резултати фалсификовани, као победио Мићуновића, али је истина да је Мићун имао више гласова, а те резултате је фалсификовао Горан Весић. Нешто слично било је и 1999. године кад је Ђинђић побегао у иностранство и тамо давао антисрпске изјаве и залагао се за бомбардовање све док Србија не капитулира. После бомбардовања се вратио, а у странци му је противкандидат био Слободан Вуксановић, који је предводио странку у Ђинђићевом одсуству. Вуксановић је добио много више гласова, али су резултати опет фалсификовани.

Како вам се чини случај „Савамала“? – Не могу да оправдам нелегално рушење у Савамали. Ако су објекти нелегални, морају бити срушени по закону… Али занимљиво је питање како онима којима сад смета Савамала није сметао динамит у Шилеровој?! Неће бити да је Шилерова срушена са дозволом! Уосталом, што су уопште рушили ту зграду?! Да нису крили доказе о везама са мафијом, зар није било логичније да се Шилерова одузме и да се тамо сместе неке избеглице, болесна деца или сиротиња?

Извор: Informer.rs