Иако се чини као бескрајно дуг и прилично бирократски пут Србије ка Европској унији је дефинисан у примени строгих правила и прописа сажетих у 35 поглавља. Мада, су сва веома важна, не толико због приступања наше земље Унији, колико због саме реформе нашег друштва и држава, што готово увек истичу српски званичници, у том процесу издвајају се четири поглавља. Од та четири кључна поглавља, три су отворена и вероватно ће последња бити и затворена, док је једно још увек на чекању.
Поглавље 23, отворено у јулу прошле године се састоји од четири дела, а то су: реформа правосуђа, борба против корупције, основна права и права грађана ЕУ. Из сличног домена је и наредно поглавље 24, који се односи правду, слободу и безбедност.
Специфичност на нашем путу ка ЕУ је поглавље 35. Ово преговарачко поглавље обухвата питања која се не могу сврстати ни у једно друго преговарачко поглавље. У случају преговора са Србијом, Европска унија одлучила је да у састав овог поглавља улази и целокупан процес нормализације односа са Приштином.
Поред ових поменутих, ту је и поглавље 31, које није још увек отворено, а које се односи на усклађивање са спољном, безбедносном и одбрамбеном политиком. У нашем случају, све очи су упрте у однос са Русијом.
Да су ова поглавља од круцијалног значаја, потврдио је и шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици.
– Битно је да се прво решавају основна питања, а не да се тешка остављају за крај преговора, ајде с њима да се одмах бавимо, Поглавље 35 – нормализација односа са Приштином, као и владавина права у Поглављима 23 и 24 – рекао је Фабрици на 17. Економском самиту Србије.
Међутим, када се склоне све те бирократске флоскуле, шта су главни изазови Србије на затварању тих поглавља.
– На првом месту Брисел очекује од нас пуну нормализацију односа са Приштином. То ће бити нешто на чему је најистарјније инсистирати. Друго је усклађивање наше спољне политике са спољном и безбедносном политиком ЕУ, укључујући и однос према Руској Федерацији – каже за Телеграф.рс Драган Ђукановић, потпредседник Центра за спољну политику.
Он сматра да су значајни и владавина права, борба против корупције и организованог криминала, али да су по важности на трећем месту.
С друге стране, председник Европског покрета у Србији Михаило Црнобрња каже да је владавина права на првом месту.
– Да у земљи стварно почне да влада право, а не појединци. Затим је важно повећање ефикасности правосуђа. Ми имамо само 7 милиона становника, а 1980 судија. Енглези на 57 милиона становника, имају 2200 судија, код нас је просечно трајање рочишта изнад седам година, а код њих је испод две – изјавио је Црнобрња за наш портал.
Што се тиче усклађивања спољне политике, председник ЕП у Србији сматра да треба да идемо у истом правцу, јер ЕУ нема јединствену спољну политику, а као пример наводи да пет земаља-чланица није признало Косово.
– Јесте да се треба приближавати ЕУ, али не морамо у свему да слажемо – истиче Црнобрња и додаје да ће Косово бити озбиљан предмет разговора и договора.
– Треба имати у виду, да Косово као проблем није измислила Европа него Америка. САД ће и даље инсистирати и ја очекујем да ће ту бити јако тврди преговори, који ће вероватно успорити наш улазака у ЕУ – сматра Црнобрања.
У том смислу треба читати и Фабрицијеву изјаву.
– Ако ме питате да ли је урађено довољно у преговарачком процесу, рећи ћу што више урадите, то је боље, то сте ближе крају – рекао је шеф Делегације ЕУ у Србији. Он је поручио да се не треба концентрисати на временски оквир, већ на реформе.
