Душана Јовановића (13) из Београда брутално су на данашњи дан пре 20 година убили припадници ултрадесничарског покрета „скинхедси“, само зато што је Ром.
Његови џелати, Милан Чујић и Иштван Фендрик из Земуна, који су тада имали свега по 17 година, пресрели су Душана 18. октобра 1997. године у Београдској улици, док је ишао ка оближњем маркету да купи сок. Почели су да га ударају песницама, а онда су га оборили на плочник и шутирали по глави све док није престао да даје знаке живота…
Марта 1998. године, пресудом Окружног суда у Београду, они су осуђени на по десет година малолетничког затвора и упућени на издржавање казне у Казнено поправном заводу (КПЗ) за малолетнике у Ваљеву.
Четири године након злочина, у КПЗ за малолетнике у Ваљеву, Иштван Фендрик је пристао за НИН да исприча шта се тог дана догодило. Он је у том разговору инсистирао да у време злочина, супротно свему што се говорило, он није био симпатизер нити члан ниједне партије, припадник „радикалне“ групе навијача ФК Рад – Јунајтед форс, нити нациста. Рекао је да у том осетљивом добу, на његову велику несрећу, најближе његовим уверењима била „та ултрадесничарска оријентација“ и да је због тога „постао скинхед“.
– Био сам сигуран да је цео свет мој. Тада нисам ни размишљао о томе да човек има право на сопствене идеје, идеологију, све док не угрожава друге. Тај период мог живота који је био заокупљен таквим заносом, оставља траг. Неизбрисив. Доста је тешко то све тотално превазићи, али ја се трудим да превазиђем. Искрено бих волео да немам ниједан проценат старог себе што се тога тиче – рекао је Фендрик за НИН.
Када је упућен на издржавање казне у малолетнички затвор, Фендрик је имао, како каже, симпатије једне стране затвореника, али друге стране није. Са кажњеницима Ромима није имао проблема због почињеног кривичног дела. Са „другом из дела“ (младићем Миланом Чујићем који је такође осуђен за Душаново убиство, а који је тада са њим био у КПЗ за малолетнике, по сопственом признању, након злочина није остао у добрим односима, али нису били ни у свађи.
У КПЗ за малолетнике почели су и да раде, Чујић је био редар групе, а Фендрик редар затворског круга. Међутим, нико од стручњака у затвору који раде на преваспитавању затвореника, иако уочавају промену, јавно нису желели да бране став да они „нису имали намеру да убију то дете“, међутим за НИН су незванично говорили да они више нису скинхедси. Четири године после суровог убиства, то исто је рекао и један од починилаца.
– Какав је живот Душанових родитеља? Тежак… Не могу да замислим… Односно, могу на свој начин. Ја могу да се извиним и сада и када изађем, али не помаже. Никада нисам планирао да учиним тако нешто“. А то важи и за његове родитеље. „У породици су једно време помињали да ће мој отац да оде код Јовановићевих, али мислим да је најбоље да до тога не дође- рекао је тада Фендрик.
Он је тада додао и да мисли да су сви људи у суштини зли.
– Људи као људи су у суштини зли, то кажем и за себе. Схватам због чега су такви према мени и не осуђујем их – рекао је и наставио:
„Размишљао сам о могућој освети према мени и мојој породици. Мој страх опет ништа неће променити по том питању. За породицу сам био забринут. Међутим, са њима нисам имао баш најбоље односе што се тога тиче. И да сам хтео, нисам могао да их заштитим – рекао је Фендрик.
Чујићу и Фендрику је изречена казна малолетничког затвора најпре умањена за по 18 месеци по основу амнестије, па су они на слободу, уместо 19. октобра 2007, требало да буду пуштени 19. априла 2006. године. Посебним решењем Окружног суда у Београду казна им је додатно умањена, па је Фендрик условно пуштен на слободу 1. априла 2004, док је Ћујић условно ослобођен 30. априла 2004. године.
Извор: НИН
