Србија

ДОНОСИ ОГРОМАН НОВАЦ: Од ове биљке можете зарадити чак 8.000 ЕВРА по хектару, а ево где је НАЈВИШЕ ИМА у нашој земљи!

Pixabay.com

Слатки кромпир или батат је вишегодишња тропска биљка из фамилије слакова, а иако су по називу слични, ова намирницанема никакве везе са обичним кромпиром.

Ни цена му није слична. Батат, коју у свакој прилици хвали и најбржи човек на свету Јусеин Болт, пет пута је скупљи од кромпира. У трговачким центрима килограм се плаћа 330 динара, али то очито није препрека јер тражња за њим расте по стопи од најмање 20 одсто годишње.

Loading...

Како и у остатку Европе, тако и у Србији и региону већ лудују за том намирницом с обзиром на то да држи прилично стабилну цену на берзама.

Анализа стручњака са пољопривредних факултета још пре неколико година је показала да би производња батата, која је углавном резервисана за топле тропске крајеве, била исплатива и на Балкану односно у Србији, Хрватској, Македонији, као и црногорском приобаљу.

Улагања у производњу су велика су6.700 до 8.000 евра, али пољопривредници се надају се и толикој нето заради по хектару када наплати свој овогодишњи труд, који је почео садњом сертификованих садница средином маја, а “берба” је од почетка септембра до почетка октобра.

Гајење и чување

На 20.000 садница/ха, укупно се добије 20 тона прве класе. Након пробирања батат се природно конзервира 5-6 дана на 35⁰Ц, након чега ће трајати 8-9 месеци. Најтраженија је и најслађа сорта наранџаста, а најквалитетнија љубичаста која укусом подсећа на кестен.

Вађење батата се обавља крајем септембра и у октобру, али свакако пре мразева и обилних киша. Батат се вади ручно када је у питању мањи број биљака, а на већој површини са модификованим плугом.

Приликом вађења треба пазити да се корен батата не оштети, јер у том случају може доћи до труљења.

Цела биљка се може искористити, њој нису потребни ни хербициди, ни пестициди, и заправо је еколошка. Једино што је око ње пуно ручног рада попут плевљења, а баш сваки плод мора се ручно покупити с поља да се не би оштетио јер је много осетљивији од кромпира.

Док сељаци сваке године кукају због цена пшенице, вредност приноса његовог батата на једном хектару биће колико једног произвођача пшенице на 30 хектара.

Батат је изврстан за печење, кување, колаче, хлеб… Млади листови батата могу се јести свежи у салати или се пак могу осушити за чај.

Он не треба да се соли јер због мноштва минерала има сладак укус. Батат треба чувати у мрачној и топлој просторији у којој температура не би смела пасти испод 10 степени. Никако се не сме држати у фрижидеру или хладњачи, јер би у том случају иструлео.

У Србији се слатки кромпир највише узгаја у Срему, тачније у насељу које се зове Голубинци у општини Стара Пазова

Фото: Pixabay.com
Извор: Bktvnews.com
Loading...
loading...
loading...