Србија

У Србији постоји основна школа са два имена: Пре подне ђаке уче да је Косово Србија, а поподне да их је ОВК ослободио од Срба

Српски и албански ђаци већ 18 година иду у исту основну школу у селу Црквена Водица код Приштине, а све време изучавају дијаметрално различите ствари! Срби у преподневној смени уче да су Косово и Метохија саставни део Србије, а Албанци по подне да је то потпуно независна држава. Српска деца читају лекције из историје о Обилићу и Карађорђу, а албанска о ОВК.

У месту које Срби зову Црквена Водица, а Албанци Палај чак се ни школа не зове исто – 24 ђака српске националности ујутру похађају ОШ „Доситеј Обрадовић“, а 55 албанских ученика иде у ОШ „Фазли Грајчевци“. А, заправо и једни и други деле исте учионице. И што је најневероватније, мали Срби и Албанци се готово уопште не познају, немају заједничких активности, нити било каквих других додирних тачака.
ДВА САТА

Директор српске школе је Игор Максимовић, а албанске Мевлуде Грајчевци, презимењакиња песника и борца за „велику Албанију“ по којем албански део школе носи име. Игор и Мевлуде деле канцеларију и рачунар, баш као ђаци учионице и табле. Не мешају се једно другом у рад. Нити желе, нити смеју то да раде.

– Нема потребе за мешањем, они уче своје, а ми своје. Делимо све, учионице, наставна средства, зборницу, баш све. Међутим, они имају своје наставне програме и дневнике, а ми наше. Ми учимо своју верзију историје, као и деца у Србији, а они своју – да је Косово независно, да је Србија земља из комшилука која их не признаје, а да су припадници ОВК хероји који су Косову донели слободу. Поклапамо се једино у томе што и ми и они учимо енглески језик, с тим што наша деца од петог разреда уче и руски – каже Максимовић.

Објашњава како подељена школа функционише.
– Закључам канцеларију када ми се заврши смена и одем, а пола сата касније дође директорка из друге смене. Пауза између смена је пола сата, па се ђаци уопште не сусрећу. Ученици албанске и српске националности не учествују у заједничким школским активностима нити се међусобно такмиче на школским турнирима. Некада се ђаци, ипак, сретну у школском дворишту или на спортском терену поред школе, и то викендом, ретко радним данима – каже Максимовић, и додаје да до сада никаквих проблема није било.

„ДА НЕ КВАРИМО“

Ова школа је од кључног значаја за опстанак Срба у местима око Приштине. Њих 250 живи у селу Црквена Воденица, а село је мешовито, јер се у њему налази око 40 албанских домаћинстава.

– Нису сва српска деца из овог села, имамо десетак из Јањине Воде. Радује ме што се број српских ђака повећава сваке године – каже Максимовић.

Са друге стране, албанска директорка Мевлуде Грајчевци каже да се настава одвија нормално и да то ништа не може нарушити. Пре скоро две деценије, каже она, мештани овог села су се договорили да школу користе и Срби и Албанци.– Тај договор важи и данас. Нема разлога да га кваримо, добро нам је овако. Најбитније је да се деца школују – објашњава Грајчевцијева.

ЛУКА И БЕЊАМИН

Србин Лука и Албанац Бењамин редак су пример деце различите националности која у Црквеној Водици имају икакав контакт. Седе у истој клупи у различитим сменама и један другом остављају поруке.

– Напишем Бењамину графитном оловком поруку на столу. Не зна он речи, али му ја нацртам лопту и поред ње сат у којем напишем број 18. Он зна да ћемо у 18 часова тога дана играти фудбал близу куће – каже Лука.

Извор: Telegraf.rs/Informer
Loading...
loading...
Loading...