Александар Вучић је још док је био у Српској радикалној странци помагао у потрази за хашким оптужеником генералом Ратком Младићем – открио је Бруно Векарић, заменик тужиоца Тужилаштва за ратне злочине.
У Центру за културну деконтаминацију 10. фебруара 2015. премијерно је приказан трећи део документарног филма „Пад Ратка Младића“. После пројекције одржана је трибина на којој су, поред ауторке Бојане Лекић, говорили Векарић, омбудсман Саша Јанковић, генерал Аца Димитријевић и уредник „Времена“ Драгољуб Жарковић. У малобројној публици налазио се и Зоран Живковић, лидер Нове странке, који је поставио кључно питање: „Каква је била улога Александра Вучића у хватању ратног злочинца Ратка Младића?“
Бруно Векарић је једва дочекао прилику да похвали премијера:
– За разлику од друге двојице лидера Српске радикалне странке, који су увек бранили Ратка Младића, господин Вучић је био врло кооперативан. У више наврата је долазио код нас у Тужилаштво и нудио сарадњу и информације о томе где се скрива Младић.
Као мало када, Векарић је помогао грађанима Србије да увиде ко је и какав је Александар Вучић. Тадашњи генерални секретар СРС-а, могао је у медијима да изјави како је „генерал Младић једнан од највећих српских хероја“ и да би га, кад би се срели, позвао на кафу или чај. Могао је и да се виђа с пуковником Јовом Ђогом, другооптуженим за скривање Ратка Младића, а онда, чим заврше разговор, да отрчи у Тужилаштво за ратне злочине и Владимиру Вукчевићу и Векарићу поднесе извештај о прикупљеним сазнањима. Зарад личних интереса, Вучић се годинама представљао као најтврђи националиста и патриота, јавно је вређао сараднике Хашког трибунала, објављивао је имена сведока у хашким поступцима и претио им осветом. Таквим поступцима освојио је поверење појединих оптуженика и њихових заштитника. О свему што је чуо од њих, обавештавао је Тужилаштво.
О улози Александра Вучића, шпијуна који се тренутно налази на функцији премијера, у лову на генерала Младића у филму „Пад“ нема ни речи. Аутори, мрачни бивши брачни пар, Бојана и Славиша Лекић исцрпели су своју храброст с тим што су у филм уденули две „компромитујуће“ сцене: како Вучић лепи таблу с називом „Булевар Ратка Младића“ преко табле с именом Зорана Ђинђића и део скупштинске приче о томе како су куће свих Вучића – „сигурна кућа за генерала Младића“. Да би одобровољила Вучића и доказала колико га разуме и симпатише, Лекићева користи сваку прилику да га похвали и то не само за политику, реформе, бла-бла, него и за неодољив секси изглед: „Добар је фрајер, али није мој тип“.
Документарац „Пад хашких оптуженика“, бар у до сада емитованим епизодама, није понудио ништа ново и значајно. Ипак, послужио је као повод да Бруно Векарић разоткрије денунцијантску улогу Александра Вучића. Иако је несрећни заменик тужиоца хтео да том изјавом похвали свог бившег сарадника и актуелног владара, чини се да није успео. У српским медијима, у којима нема цензуре, није објављена ни реч о трибини у Центру за културну деконтаминацију. Но, кад-тад доћи ће време да неки бољи новинари направе документарну серују „Пад Александра Вучића“, којом ће се у потпуности разоткрити све његове шпијунске активности, лажи и преваре.
