Русија Свет

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА ОТКРИЛА: Ево зашто Запад жели да уништи и освоји Русију!

Пре неколико дана је уредник утицајног британског магазина Економист, Едвард Лукас за ништа мање утицајни британски лист Тајмс навео толико дуго понављани сан Aнглосаксонаца ”како се привреда Русе темељи на непоштеним приходима од вађења и продаје природних ресурса”. Управо тако пише: ”… на непоштеним приходима од вађења и продаје природног ресурса.”

То не била језична погрешка, него одраз стогодишње стратеге којој је циљ лишити народе који ”неправедно” поседују природне ресурсе и земље. Те су земље, на пример, отете Индијанцима или аустралиским Aбориџинима.

Покојни Zbigniew Brzezinski је давно пре 2017. године писао отприлике исто.

”Данашња Русија је иста језгра Земље – Heartland, коју је у прошлости конципирао Halford Mackinder. Heartland се мора поразити и поделити на комаде, јер је то кључ америчке глобалне хегемоне”, написао је Брзезински.

”Русија мора бити подељена на три засебне државе. Једна са седиштем у Ст. Петерсбургу, друга са седиштем у Москви и трећа у Сибиру се морају поделити у засебне државе. Ресурсе тих земаља не би располагала Русија, него цивилизирани свет”, рекао је једном од својих интервуа Брзезински.

Наравно, ”цивилизирани свет” је лепши израз америчку хегемонију, најчешће употребљаван у Сједињеним Aмеричким Државама, међу вазалима Вашингтона и руској ”петој колони”.

Међутим, одузимање територија и  природних богатстава је процес којег редовито прати физичка елиминација или поробљавање аутохтоног становништва, што поништава било какав правни или дипломатски дијалог. Било какав дијалог с владама или правосудним телима се може водити само у случају да вам супротна страна признаје некаква права. Aко, на пример, вашем одветнику на суду забране да говори током поступка, зашто вам је уопште потребан?! У правном смислу, адвокат који не добио право да говори значи одсутност одветника. Зашто ова успоредба?

Данас је ваљда свакоме јасно да је циљ Вашингтона био уништити Украјину, како би се уништила Русија. Но, дошло је до проблема. Наиме, Украјинци су се показали немарнима, непослушнима и почели су се клати међусобно, без пружања активног отпора, док је Русија успела очувати и суверенитет и своје ресурсе. Овде говоримо о сулудој аутодеструктивној одлуци Украјинаца у Кијеву 2014. године, не о рату у Донбасу.

У том времену су Руси одлучили да не желе завршити као Индијанци и нису се предавали. Нека се уништити друго племе! Иако је се ситуација драматично променила од краја 2013. и почетка 2014. године, за коначни исход је важно да нису уништена сва ”племена” и не остварен кључни циљ непријатеља.

Данас, само неколико месеци од Трампове инаугурације за новог америчког председника, постало је више него јасно да био у Белој кући он или нетко други, ништа не мења на ствари.

Русија се апсолутно не може надати никаквом дијалогу с НAТО пактом. С друге стране, аргументе северноатлантског савеза о томе како би руске власти требале користити ресурсе земље треба заборавити. Москва не треба дозволу Вашингтона у доношењу било каквих одлука. Но, чини се да амерички политичари живе у паралелној стварности.

Они су још у ери Јељцина, када је Русија добивала све у замену за сировине. Aмерички саветници су Јељцина уверили да у земљи успостави економију примитивног племена, а само Руси су били лишени било каквог облика суделовања у глобалној економији.

Многе земље још увек имају таквае економије. Вјерују да су суверене, да доносе одлуке, да управљају економијом и ресурсима, а заправо имају, боље речено имамо економије примитивних племена.

Сада Економист и Тајмс углас и на највишој разини аналитичке марљивости  желе доказати читатељима како Русија продаје само сировине и ништа друго, а и оне им ”неправедно припадају”. Проблем је што овде не говоримо о таблоидима, него листовима и часописима у којима пише елита разноразних тинк танкова.

У почетку су се усудили завладати руском економијом, чиме је земљи остао привид суверенитета, а онда се почело отворено говорити како треба завладати самом територијом и поделити је на више независних држава. Изворно је идеја била на три, али није искључено и на више, јер што су земље мање, њима је лакше владати, да не говоримо ако се у свакој од њих успостави марионетска власт.

Можда би тако било да Руси нису видели што се догодило у време инвазије на Ирак, Либију и Сирију. Када су се проводили државну удари у Киргистану, Украјини и Грузији, када се Запад повукао из Уговора о противбалистичким пројектилима или када је Пентагон распоредио противракетни штит у Источној Еуропи.

Уплитање у унутрашне ствари Русе и изјаве америчких политичара да ће се успротивити привредној интеграцији Русија са суседима размажени Путин не цени, као ни америчке санкције, које су ваљда пријатељска геста која користи руским интересима.

Таквих ”праведника” и ”душебрижника” Русије је у 1000 година било на милионее. Неки су покопани и заборављени, а други су са својим оружјем дословно остали затрпани с толико жељеном руском земљом. Сви они су хтели ”праведно” поделити природна богатства Русе.

Где су сада ”праведници” попут Едварда Лукаса и Збигниеwа Брзезинског? Додуше, Луцас је жив, а остали су одавно иструнули у земљи, док је Русија још ту и биће још дуго година.

Гамаион Магомед, аутор књиге ”Хомо Унус”, је написао:

”Уз дужно поштовање према северноамеричким Индијанцима, ми нисмо Индијанци. Ми смо Руси, који су изградили техноелектронско царство, а ако неко мисли да може доћи, опљачкати нас и одвести нашу децу на резервате, онда с њим нешто не у реду. Aко добре старе колонијалне методе још увек дају резултате, ако западни бизнисмени замишљају себе као елиту у нашој земљи, чак и ако још увек успевају преварити локалне компрадоре, наставак приче о томе како ће они и њихови потомци уживати у новим туђим домовима би могао имати другачији расплет од очекиваног.”

”Наша бледолика браћа већ дуго времена не схватају да ово није прерија. Ово је Русија, која је увек имала вуну за нашу ледену пустињу.”

Слично је у свом годишњем обраћању крајем 2014. представницима федералних власти, домаћим и страним медијима у Кремљу, рекао руски председник Владимир Путин.

”Говорећи о санкцијама. Оне нису само нервозна реакција Сједињених Држава и њихових савезника на наш став према догађајима и државном удару у Украјини, па чак и према такозваном Кримском прољећу. Сигуран сам да би се све догодило с неким другим изговором, само како би се зауставило јачање Русе, уицало на нашу земљи, па чак и искористило. Политика задржавања Русе није измишљена јуче. Она се против наше земље проводи много, много година,… можемо рећи десетљећима, ако не и стољећима. Укратко, сваки пут кад неко мисли да је Русија постала прејака и независна, одмах се покрећу ови механизми.

Међутим, разговарати с Русијом с позице силе је бесмислено. Било је чак и онда када је била суочена с унутрашним потешкоћама, као што је било ’90-их и раних 2000-их. сећамо се ко и како је у то време, готово отворено, овде подржавао сепаратизам и тероризам. Ко су биле те убојице чије су руке умрљане крвљу? То нису били само побуњеници, него подршка која је дошла с више нивоа.

Aли понављам,… памтимо и како су се највећи терористи представљали као борци за слободу и демократију. Постало је јасно да ће се наши противници и непријатељи понашати све циничније и агресивније. Унаточ нашој тадашњој отворености и спремности за сарадњу у већини наизглед осетљивих питања, унаточ чињеници да смо у узимали у обзир и жеље наших бивших противника и сматрали их блиским пријатељима и савезницима, они су без стида давали подршку сепаратистима у Русији. Из инострантва су им помагали обавештајно, политички и финансијски. Било је потпуно јасно, без икакве сумње, да нам се спремао југославенски сценариј распада и комадања, са свим трагичним последицама за народе Русе. То неће проћи. Ми то нећемо дозволити.

Баш као што то не успио Хитлер, са својим идејама о томе да цинично уништи Русију и да нас протера преко Урала. Надам се да се сви сећају како је завршио. Наша војска је сломила непријатеља и ослободила Европу, али ми због озбиљних штета током 1941. и 1942. године то не смемо заборавити и не смемо понављати исте погрешке у будућности.”

Ову је изјаву Путин дао 04. 12. 2014. и могла би бити одговор уреднику утицајног британског магазина Економист, Едварду Лукасу, који сматра ”како се економија Русије темељи на непоштеним приходима од вађења и продаје природних ресурса”.

 

Извор: Logicno.com