Занимљивости Издвајамо

ВУК КАРАЏИЋ БИ ДАНАС КРИВИЧНО ОДГОВАРАО, ИАКО МУ ЈЕ СВАКА НА МЕСТУ: Ово су изреке у којима тешко вређа жене…

Отац ћирилице Вук Караџић прикупио је, сковао и објавио хиљаде изрека и народних умотворина. Нажалост, не говори похвално о нежнијем полу, али све остало је актуелно и тачно, као да је писао јуче, а не пре готово два века.

Свака му је на месту, рекли би данас. Први пут изреке је штампао у књизи “Српске народне пословице” 1849. године.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Прочитајте и ставите прст на чело…

– Ако Турчин погине, були други не гине.
– Да јој зашијеш уста, на стражњицу би проговорила.
(каже се за лајаву жену)
– До гроба: леле! а од гроба: ко ће к мене!
(када сахрани мужа)
– Добро је некад и (паметну) жену послушати.
– Жена пијаница – готова блудница.
Жена се узда у плач, а лопов у кривоклетство.
– Жена ће само ону тајну сачувати коју не зна.
– Жени, змији и мачки не треба веровати ни када су мртве.
– Жену, децу и пса треба бити и хранити.

– Ако слепац слепца води, обадва ће у јаму упасти.
– Беспослен поп и јариће крсти.
– Видела жаба где се коњ поткива, па и она дигла ногу.
– Гвожђе се кује док је вруће.
– Да Бог не да детету оно што му мајка и отац мисле.
– Ђе није мачке, ту мишеви коло воде.
– Е, да се за зелен бор ухватим, и он би се зелен осушио.
– Жени сина кад хоћеш, а кћерку удај кад можеш.
– Зрно по зрно погача, камен по камен палача.
– Ишла би баба у Рима, ал нема с чим: купила би свашта, али нема зашта.
– Кад лисица придикује, пази добро на гуске.
– Лако је с пуним трбухом пост хвалити.
– Мала деца мала брига, велика деца велика брига.
– На чијим се колима возиш, његове коње хвали.
– Онај добру памет има који својој памети много не верује.
– Ружан човек не иде радо на огледало.
– Сетила се праља кудеље уочи недеље.
– Цигански се ваља погађати а господски плаћати.
– Чавка и зла жена што год се више пере, све је црња.

Вук вели, није газио по фронту, али је због тога сачувао српско наслеђе…
Са својом штулом нисам могао мислити ни на коња ни на рат, те сам морао,
хтео не хтео, навикавати, колико сам могао, на седење код куће. Да нисам
имао штулу, био бих, можда, погинуо од Турака, као многи моји вршњаци, а
моја штула ме је натерала да тражим мира, да мирно читам књиге, да мирно
записујем на хартији оно што сам чуо и видео оком. Исто толико колико штула,
задржавала ме је на месту и моја жена…

– Жену, пушку и коња може човек показати, али у наручје не давати.
– Када жена плаче питај је шта хоће.
– Лајава жена, често пута бијена.
– Лакше је сачувати зеца на гори него жену у дому.
– Најгора жена вреди педесет гроша, а добра се никаквим новцима платити не може.
– Не дај кобиле у најам, нити пуштај жену на сајам.

– Немој бити љута да не будеш жута, већ буди добра да не будеш модра.
(прети понеки човек својој жени)
– Ни у мору мјере, ни у жени вјере.
– Опасала се језиком к’о куја репом.
(каже се за лајаву жену)
– Пружа поган језика као крава посран реп.
(каже се за неко језичаво чељаде које друге грди и ружи поганим речима)
– Сачувај ме Боже, од рђаве земље и зле жене.
– Сачувај нас Боже, од бркате жене и ћосава човјека.
– Што жена да мужу и крмку, двоструко ће јој се вратити.
– Придржи ми, секо, копиле да се оне курве напсујем.

– Без друштва нема јунаштва.
– Туга и љубав не могу се сакрити.
– Ко врага свећом тражи, тај ће га и наћи.
– Ако свако уради онолико колико је способан, неће народ пропасти.
– Ако комшијска кућа гори, ти пази на своју.
– Љубав је лепа, али је слепа.
– Не бој се смрти, него зла живота.

– Луди бој бију, а мудри вино пију.
– Глад очију нема.
– Ако чиниш добро, не ударај у велико звоно.
– Када се стара клада упали и матори пањ распали, дуго држе ватру.
– Ко другом јаму копа, сам у њу упада.
– Не брини ти, мој брајко, хоће ли народ пропасти или неће, него ради оно што си ти
кадар! Па ако сваки уради онолико колико је кадар, неће народ никад пропасти.

– Дављеник се и за сламку хвата.
– Неста блага, неста пријатеља.
– Без муке нема науке.
– Језик лаже, срце истину каже.
– Ако не почнеш, нећеш ни завршити.
– Не да се, али ће се дати. (из писма Мушицком, 1818)
– Бибер је зрно малено, али пред господу излази.
– Ономе ко зна чекати, време отвара врата.
– Добра жена празну кућу чини да је пуна.
 

Извор: Курир.рс