Док неки нимало не жале за Југославијом, други налазе низ разлога због којих тврде да им је живот у СФРЈ био бољи.
Доносимо вам листу од 15 разлога зашто је некада било боље!
Тржиште
Рационални људи жале за тржиштем. Тржиште од 22 милиона људи даје више прилика за зараду. Омогућује производњу већих серија производа са нижим коначним ценама.
Царине и друге препреке су мање.
Данас имамо тржиште од 550 милиона људи које је двадесетак пута веће од југославенског. Али, на тржишту Уније ми смо најнеразвијенији.
Социјална права
Здравство и школство били су бесплатни. Листе за чекање биле су краће. Радно место било је сигурно као смрт – практично вам га нико није могао одузети.
Милиција
Неке ствари које вам данашња полиција реши у року од никад, милиција је решавала у року од одмах.
Нису претерано морали да брину око људских права, независне контроле, и слично.
Пендрек су звали „васпитна палица“.
Контејнери
Никада ни један човек није у СФРЈ виђен да копа по контејнерима.
Данас нема контејнера који свакога јутра не окупља многе несретнике, који у њему траже пластичне боце, завежљаје које им остављају добри људи.
Такмичење народа
Југославија је била нека врста такмичарске арене за бројне народе. Сви који су живели у њој такмичили су се с некима другима. То је увек добро, ако се одвија у фер условима.
Очито је да су, рецимо, утакмице Звезде и Динама, Хајдука и Партизана, Хајдука и Звезде биле “више од игре”. Одигравале су се пред препуним стадионима, увек у узаврелој атмосфери судњег дана.
Утакмице “велике четворке” биле су тако магнетичне да их данас, као аргумет за обнову југолиге, користе чак и најфанатичнији противници Југославије.
Омладинске радне акције
Данас људи не воле да раде ни кад су плаћени – некада су на радне акције широм Југославије хрлиле хиљаде и хиљаде младих људи, којима је то било јединствено искуство.
Рад, колективно заједништво, идеализам, музика, љубав, жуљеви, дисциплина, побуна, симболи – све је било на радним акцијама, и што је најважније, одлазак од родитеља у свет слободе.
Они који су били на њима, и данас их памте као једно од најлепших искустава у животу.
Кинематографија
Југословенски су филмови добијали награде у Венецији, Берлину, Кану, Карловим Варима, па чак и Оскара.
Спољни дуг
Југославија је 80-их упалила све црвене аларме због спољног дуга који је нарастао на 20 милијарди долара.
Била је то предратна ситуација.
Иако је реч о дугу државе а не општем дугу, ваља имати на уму да су данашње републике бивше Југославије дужне преко 170 милијарди долара.
БДП
Бруто производ већине држава бивше Југе тапка у месту.
Деложације
Врло кратко: није био деложација.
Кредити
Врло кратко: некад су кредити задавали главобољу банкама а не грађанима, а 80-их би вредност кредита због инфлације била сведена на кутију шибица. Дакако, нису могли сви добити кредит, али они који су га добили били су сретници.
Запосленост
Незапосленост је била и до четири пута мања него данас.
Једнопартијски систем
Једнопартијски систем не омогућава него блокира политчку слободу. Он се у неким питањима показивао знато ефикаснији од данашњега.
Крађа и корупција
Биле су неупоредиво мање него данас.
Сви појавни облици, изузев оних који су везани за природу система, постојали су као заметак овога што се данас развило до чудовнишних размера.
Неки појавни облици крађе и корупције могући су само у капитализму, попут менаџерских кредита, кредита с девизном клаузулом, уништавања фабрика како би се добили плацеви, и сл.
Култ безличности
Осим култа личности владао је и култ безличности, па су појаве индивидуализма биле осуђиване као буржоаске.
Извор: Курир.рс / Exyugoslavija
