Русија планира да до 2020.године у великој мери оконча изузетно озбиљан процес модернизације артиљеријских и ракетних јединица своје армије. Паралелно са тим траје константан развој готово свих сегмената цевне и ракетне артиљерије, тактичких ракетних система, радарских , звукометријских и електро-оптичких средстава откривања и лоцирања, комуникационе опреме, система за командовање и управљање, још убојитије муниције, још ефикаснијег система транспорта и логистике…
Артиљеријске и ракетне јединице руске армије (рус. Ракетные войска и артиллерия РВиА) данас обележавају свој празник-Дан ракетне војске и артиљерије. Овај празник као Дан артиљерије први је пут установљен 21.октобра 1944.године, Указом Президијума Врховног Совјета СССР. За његово обележавање изабран је и адекватан датум- 19.новембар. Наиме, 19.новембра 1942.године, на хиљаде артиљеријских и ракетних цеви извршило је можда и најмасивнију артиљеријску припрему која се одиграла током целог Другог светског рата. Милиони испаљених граната и ракета, који су се обрушили на положаје агресора, најавили су почетак гигантске нападне операције кодног имена „Уран“, која је резултовала потпуним опкољавањем и каснијим уништењем елитне Хитлерове 6.Армије, чиме је окончана крвава Стаљинградска битка. Од 1964.године се овај празник прославља као Дан ракетне војске и артиљерије.
Основни задатак и организациона структура
Ракетна војска и артиљерија представља род у оквиру Копнене војске, и његов основни задатак је да конвенционалним и нуклеарним средствима уништи непријатеља на стратегијским, оперативним и тактичким правцима удара. Састоји се од артиљеријских и ракетних бригада, пукова и дивизиона, који могу бити самостални, или у оквиру већих састава као што су дивизије, корпуси, армије итд. Налази се у више видова и родова Руске армије, као и осталих оружаних структура које су везане за МВД и ФСБ, где имамо:
- ракетну војску и артиљерију Копнене војске ;
- ракетну војску и артиљерију Обалске војске у склопу Ратне Морнарице;
- артиљерију Ваздушно-десантне војске;
- артиљерију пограничних јединица у саставу ФСБ;
- артиљерију Војске националне гарде Русије.
Руска армија у свом саставу има укупно 12 артиљеријско-ракетних пукова који се углавном налазе у саставу мотострељачких и тенковских дивизија. Затим, ту се налази и 12 ракетних бригада које су опремљене оперативно-тактичким ракетама. Обалске јединице које обезбеђују приобални појас, у свом саставу имају 6 артиљеријско-ракетних бригада.
Поред овога ту се налази још укупно 20 артиљеријско-ракетних бригада и пукова које су потчињени корпусима и армијама, као и војним окрузима.
Модернизација Ракетне војске и артиљерије
Овај род војске у последње време бележи озбиљне резултате када је у питању модернизација војне технике којом су опремљени њени борбени састави. То се највише види код јединица опремљених оперативно-тактичким системима „Искандер“. До сада је укупно преоружано 10 ракетних бригада, са око 110 ракетних јединица 9К720 „Искандер“. У току је преоружавање ових јединица најновијом верзијом овог система 9К720М „Искандер-М“, оперативног домета и до 500км. Поред овог комплекса у саставу руске армије се налази и око 50 јединица нешто старијег комплекса 9K79 „Точка-У“.
У плану је да до 2020. године сви састави наоружани тактичким ракетама земља-земља (укупно 12 бригада) буду у потпуности комплетирани са најмодернијом верзијом 9К720М „Искандер-М“.
Артиљеријско-ракетне јединице су опремљене читавом фамилијом вишевецних ракетних бацача, различитог калибра, и када се говори о овом типу оруђа сматра се да је оно највише распрострањено управо у руској војсци. Ту се налази на стотине јединица 9К51 „Град“, 9К57 „Ураган“ и 9К58 „Смерч“. И за ову компоненту оружаних снага, Руси имају озбиљан програм модернизације, који ће унапредити постојећа оруђа, посебно у погледу повећаног домета, брзине дејства и прецизности ватре. У плану је да се постојећи системи замене њиховим радикално модернизованим варијантама 9К51М „Торнадо-Г“, 9К512 „Ураган-1М“ и 9К515 „Торнадо-С“. Поједини модернизовани системи попут 9К51М „Торнадо-Г“ су већ ушли у наоружање оперативних састава руске војске. У наредне две године се очекује појачан талас увођења у наоружање побројаних система.
Самоходна цевна артиљерија се састоји од самоходних хаубица 2С1 „Гвоздика“, 2С3 „Акация“, 2С19 „Мста-С“, 2С5 „Гиацинт-С“ и 2С7М „Малка“. Ту се налазе и тешки самоходни минобацачи 2С4 „Тюльпан“. За велику већину ових оруђа постоје озбиљни програми модернизације, чиме ће се знатно повећати њихове борбене могућности. Посебно се то односи на модернизацију 2С3М2/М3 „Акация-М“ и 2С19М2 „Мста-С2“ као и на 2С4М „Тюльпан-М“. Треба истаћи и озбиљан рад руски конструктора на модернизацији ватрених средстава артиљеријске подршке када су у питању ваздушно-десантни састави руске војске. То се пре свега тиче осавремињивања самоходне оклопне платформе за ватрену подршку падобранским јединицама, а која ће се десантирати из ваздуха- комплекс „Лотос“.
Посебно треба споменути и перспективну хаубицу 2С35 „Коалиция-СВ“, која по свим својим техничко-тактичким параметрима, треба да постане најбоља самоходна хаубица на свету.
Поред самоходног наоружања, вредна помена су још и вучна оруђа 2А65 „Мста-Б“ и 2Б16 „Нона-К“, поред којих се ту још налазе и неке старије хаубице, али без неке велике перспективе када је у питању њихова модернизација. Дакле, у наредном периоду треба очекивати значајно смањивање, тј. потпуно избацивање из наоружања вучних средстава за артиљеријску подршку, пошто је фундаментални циљ стварање високо-квалитетне армије са њеним изузетно покретљивим саставним компонентама*.
Наравно, у циљу непосредне ватрене подршке на фронту мешовити састави ће имати неколико хиљада минобацача 2Б14 „Поднос“ и 2С12 „Сани“, за које постоје пројекти да се интегришу на мобилне камионске и гусеничне платформе.
Поред увођења нових и обимне модернизације постојећих система наоружања, руски конструктори планирају и озбиљне техничке захвате и у погледу развоја изузетно важних средстава артиљеријског извиђања и навођења. Овде имамо читав низ различитих система од којих треба издвојити радарске станице 1Л271 „Аистенок“ и 1Л219М „Зоопарк-1М“, перспективни звукометријски комплекс „Пеницилин“, електро-оптички и радарски систем ПРП-4А „Аргус“, као и читав спектар извиђачких беспилотних летелица које у све већем броју улазе у наоружање артиљеријско-ракетних јединица, као специјализовани састави. Ова средства ће моћи, у реалном времену, да открију велики број непријатељских ватрених тачака са тачним координатама, и да тренутно обавесте дежурне артиљеријско-ракетне батерије које ће потом предузети енергичне мере плотунског контрабатирања по непријатељским осматрачницама, ватреним положајима, радарским станицама и командим местима.
Нови електронски системи везе, затим напредни комплекси командовања, обезбедиће централизовано управљање над свим извиђачким, ватреним и транспортним елементима унутар овог разгранутог ланца, све до нивоа најмање борбене јединице. На кумулативном плану, ово ће вишеструко да увећа ефикасност оперативно-тактичких састава Ракетне војске и артиљерије у целини. 2020.година фигурира као гранична, када ће артиљеријско-ракетне јединице готово у целини бити опремљене перспективним и модернизованим средствима наоружања и војне технике.
*Паралено са процесом модернизације наоружања и војне технике, доћиће и да промене у формацијској структури ових састава образовањем специјализованих високо-мобилних артиљеријских бригада
Извор: rs.rbth.com
