Борбени авион „Локхид Мартин“ Ф-35 требало би да избегава контакт са руским јуришним авионом Су-35, а постоји више разлога да се пореде ове две високотехнолошке војне летелице.
Упоређивање авиона је увек забавно, нарочито када њихова имена имају исти нумерички индекс. Наравно, никада се није десио прави сукоб Ф-35 и било ког руског авиона, а уз мало среће и пуно стрпљења никада га неће ни бити, стога наставите да читате ово поређење само као ствар нагађања.
Веб-сајт „Скаут“ (Scout) позабавио се следећим мисаоним експериментом: шта би се десило када би група од четири Ф-35 срела групу од четири Су-35 у борбеној ситуацији?
У првом одговору, који се налази у њиховом чланку „Руски Су-35 према америчком ’Стелту‘ Ф-35: Ко побеђује?“, запажа се да је „највероватнији одговор да би променили курс и позвали Ф-22 ’Рапторе‘ и Ф-15Ц-ове, који имају задатак да стекну и одржавају супериорност у ваздуху“.
„У међувремену, Ф-35 би весело продужили својим путем на извршавање задатака“, додали су аутори.
Какве податке они имају који подржавају ову њихову тврдњу? Су-35, који још увек није у потпуности пета генерација војног авиона, представља прилично унапређену верзију поузданог авиона Су-27 (НАТО назив „Фланкер“), који је први пут полетео 1977. Треба истаћи да надоградња укључује нову авионску електронику, нове моторе, па чак и модификовану структуру трупа — што обично означава нови модел.
„Су-35 може да достигне брзину од 2,25 маха на великим висинама и 1,13 маха на нивоу мора, што је у рангу са америчким авионом пете генерације Ф-22 ’Раптор‘. С друге стране, Ф-35 „једва може да додирне 1,6 маха под пуним млазом“, наводи „Скаут“.
„Док четири авиона ’Раптор‘ који крстаре великим суперсоничним брзинама у ретким слојевима атмосфере изнад 15,24 километара могу ефикасно да изаберу када и где да се боре, група Ф-35, споријих авиона који лете на мањим висинама, могла би да буде присиљена да реагује на непријатељске авионе са бољим перформансама, уколико не буду пажљивији“, тврди аутор чланка.
Мање брзине значи мање енергије за лансирање ракета, што, заузврат, значи краћи опсег напада. „Скаут“ истиче да Ф-35 не може да носи толики број ракета ваздух-ваздух као Ф-22.
А са ракетом АИМ-9Икс (AIM-9X), која има много краћи домет и намењена је за борбе у ваздуху, Ф-35 у својој конфигурацији не носи ниједну.
Ракете дугог домета АИМ-120 (AIM-120 AMRAAM) за Ф-35, способне за борбе изван видног поља, такође су подложне ометању радио-таласа.
„Ако је присиљен на борбу у ваздуху, врхунске вештине и искуство пилота америчког Ф-35 могли да буду једини фактор који би могао да га спаси да буде оборен“, тврди веб-сајт.
„У суштини, пилот авиона Ф-35 требало би да избегава блиску борбу по сваку цену“.
Треба истаћи и да авиону Ф-35 такође недостаје маневарска способност. Сви борбени авиони у служби америчког ваздухопловства могу да надмаше Ф-35 у смислу маневрисања — укључујући и старије летелице попут Ф-16 или чак Ф/А-18 „Хорнетс“. Једина ствар на коју Ф-35 заиста може да се ослони су његова „невидљивост“ и високотехнолошки сензори. Ако пилот има среће, могао би да изврши изненадни напад ван видног опсега.
На крају „Скаут“, као резултат свог добронамерног мисаоног експеримента, препоручује да се авиони Ф-35 само сакрију и омогуће руским авионима широк простор за пролаз.
Извор: rs.sputniknews.com
