НАСЕР ОРИЋ ПОТВРДИО ПИСАЊЕ КУРИРА: Прошле недеље сам ловио у Србији! Улазим у вашу земљу иако сам на потерници!

Ратни командант Сребренице Насер Орић, који се налази на потерници Србије због ратних злочина, у ексклузивном разговору за Курир потврђује да долази да лови дивљач у ловиштима по Србији и да је последњи пут био прошле недеље! Тврди да слободно улази у нашу земљу са исправама на којима стоји његово име!

Где идете да ловите, у Војводину, тамо има ловишта?
– Више волим брдско-планинске пределе од тих равничарских.

Добро, онда где у Србији?
– Што бих вам ја сад то причао. Слободан сам човек. Имам право да идем где хоћу и да радим шта хоћу.

Ви сте на потерници Србије због ратних злочина, као што знате.
– Ви, бре, мени постављате питања ко да сте неки полицајац.

Нисам. Добро, шта ловите, јелене, фазане?
– Не волим ја ту перад, само озбиљну дивљач. Дивље свиње, вукове и тако…

С којим документима улазите у Србију?
– Како с којим, па с мојим.

На ком прелазу прелазите границу?
– За мене нема границе. Ја сам ти као она бивша Југа, код мене нема границе.

Провоцирате. Да ли пређете с пасошем и документима на којима пише Насер Орић?
– Којим, бре, пасошем? Какав, бре, пасош? За шта ће ми пасош! Који српски цариници! Само мирно салутирају! Прођем, нема ту приче.

Кад сте последњи пут били у лову у Србији?
– Прошле недеље.

Где?
– Небитно је.

Идете ли у лов и на Косово?
– Идем свуда.

На потерници сте, да вас подсетим. Како вас не ухапсе?
– А на каквој то потерници? То је политичка потерница како ви то причате. Ви, бре, од комарца правите магарца.

Ко то ми, Срби?
– Не, ви новинари. Шта мислите, да сам ја неки србомрзац? Насер Орић има пријатеља који су Срби.

А ви ратници сте баш фини и нормални, али, да се вратимо на ваше пријатеље Србе, ко су они?
– Нема потребе да вам кажем зато што би те људе ставили на ломачу, то било исто као у Аушвицу.

Јесу ли познати?
– Нормално да јесу. Шта ви мислите, да се ја дружим с клошарима.

Из света бизниса, спорта, политике?
– Наравно, зашто да не. Је ли забрањено? Ви мене доживљавате као неког… Не разумем вас. Имам људе који су ми пријатељи, који имају своје обавезе, који раде, који су на позицијама, који се после мало опусте, друже.

Да ли су то неки из безбедносних структура, или људи који су некад били у полицији, војсци?
– Не могу вам то рећи. Знате да вам то не бих рекао. Је л‘ ви то сад покушавате да организујете лов на мене?

Одговорите на питање.
– Идем у лов где мени паше и где добијем позив.

УБИО САМ, АЛИ НИСАМ ЗАРОБИО ПА УБИО

А шта је са злочинима које сте ви починили?
– А који су то злочини?

Убијали сте Србе у рату.
– Јесам убио, па био сам у рату. Али нисам заробио па убио! Ако не убијеш, биваш убијен.

Постоје сведоци коју су изнели стравичне оптужбе против вас.
– Престаните спиновати. То не доприноси помирењу. Сви истражни органи на свету нека кажу: „Насере, крив си и треба да одговараш.“ Ако сам крив, спреман сам да одговарам и пред богом и пред народом. Бујрум!

Постоје сведочења да сте вадили очи?
– Какве, бре, очи? Узмите оног тужиоца Вукчевића, па видите како је ишао тај предмет, па ће вам све бити јасно. Класична монтажа.

Кажете да нисте злочинац него ратник? И од рата нисте профитирали?
– Не. Ко је тај који је од рата могао да профитира? Једино Младић. Је ли профитирао Караџић, Милошевић?

Замењујете теже, ја вас питам да ли сте ви ратни профитер?
– Да, профитирао сам тако што морам да се вучем по судским процесима. Имам новца онолико колико ми треба. Кад ми нестане, одсечем неколико метара дрва себи, продам за пелет и добро ми дође да зарадим, да себи купим ловачке муниције, да могу да ловим.

Извор: Kurir/Sandra Mališić