Стручњаци у Сједињеним Америчким Државама најавили да ће успоравање Земљине ротације 2018. године довести до серије разарајућих земљотреса који ће убити најмање милијарду људи
Српски научници не деле став с америчким колегама с универзитета у Колораду и Монтани, који су недавно изнели узнемирујуће податке – да ће успоравање Земљине ротације 2018. године довести до серије разарајућих земљотреса који ће убити најмање милијарду људи.
Бранко Драгичевић, заменик директора Републичког сеизмолошког завода Србије, о овом катастрофалном сценарију каже за Курир да се ниједна озбиљна сеизмолошка институција на свету не бавим таквим предвиђањима, као што су то изнели амерички научници, и да не зна на основу чега су донели такав закључак.
Лоше одржавање
Што се тиче наше земље, Драгичевић наводи да је сеизмичка опасност непромењена, а да опасност од земљотреса, према анализама, прети Копаонику, Свилајнцу, Александровцу, Краљеву, Јагодини, Крагујевцу, Лозници, Новом Пазару и Чачку, док је најнижа сеизмичка опасност у источној Србији и делу Бачке.
– Земљотреси се не могу предвидети, али на основу анализа могу се наслутити место и очекивани интензитет и магнитуде. Не може се предвидети дан кад ће се он догодити. Постоји висок ниво сеизмичке опасности на територији Србије. Реално је на овим просторима очекивати магнитуде и до 5,9 – највише шест степени Рихтерове скале, јер су се земљотреси те јачине већ дешавали. Карактеристика земљотреса је да се дешавају на местима где су се већ догодили у прошлости – објашњава Драгичевић.
Према његовим речима, какве ће последице земљотрес имати, осим од јачине, зависи и од тога да ли се догодио у руралној или градској средини, на којој дубини и удаљености објеката.
– Ако се земљотрес догоди у урбаној средини, на територији града, онда је сасвим другачије него да се догоди на пример у Мионици, у руралном делу. У највећој опасности су стари објекти, затим они који су грађени пре доношења прописа и приликом чије градње нису поштовани прописи, као и објекти који су лоше одржавани и лоше адаптирани – наводи наш саговорник.
Сеизмички ризик
Он додаје да једино на шта се може утицати јесу последице и сеизмички ризик.
– Сеизмички ризик зависи управо од рањивости објеката од отпорности и едукације становништва. Што се тиче сеизмичке опасности у Србији, она је увек иста и непромењена, сеизмичка опасност се не мења током геолошке историје – закључује Драгичевић.
Земљотрес у Краљеву
Последњи земљотрес у Србији који је однео људске животе забележен је 3. новембра 2010. у Краљеву, када су две особе погинуле, док је око 200 грађана повређено. Краљево је тада погодио земљотрес јачине 5,4 степена Рихтерове скале. У земљотресу је 800 објеката претрпело тешка оштећења, међу којима су биле школе и здравствене установе. Епицентар земљотреса је, према подацима Републичког сеизмолошког завода, био у Витановцу, на десет километара од Краљева, на дубини од два километра.
Понашање у случају земљотреса
ДАЉЕ ОД ПРОЗОРА
Ако вас потрес затекне у дому, останите у кући, јер није безбедно да излазите. Потражите заклон испод масивног намештаја попут кревета, стола или испод штокова врата. Склоните се што даље од прозора, полица и висећих елемената који могу да падну и да вас повреде. Најбоље би било да будете у чучњу, јер ћете тако спречити повреду приликом пада од губљења равнотеже. Ако сте напољу, склоните се даље од зиданих објеката и далековода. Ако сте у возилу, избегавајте мостове, тунеле, подземне пролазе и зграде, јер све то може да се сруши на вас.
Извор: Kurir.rs