Немачки медији пишу о односу Русије према страним медијским кућама које раде на њеном тлу, а ту је и анализа утицаја Русије на источноевропске земље.
У анализи немачки медији помињу и улоге Србије и Црне Горе, пише „Дојче веле“.
„Има један детаљ који показује колико се у Мађарској заборавља на историју“, пише Борис Калноки за дневник Велт: „Петер Креко из либералног труста мозгова Политицал Цапитал указује на мистериозни споразум између Мађарске и Русије о размени државних тајни – то најбоље показује колики утицај Русија поново осваја у бившем Источном блоку. Креко у Мађарској спада у најугледније експерте када је реч о десничарским покретима и субверзивној руској политици у Источној Европи“.
„У НАТО нису били нимало одушевљени због тога“, каже он, „што један члан НАТО легализује размену државих тајни са Москвом“. Зато је већ годинама пољуљано и поверење, посебно Американаца, према влади премијера Виктора Орбана – иако он баш војну сарадњу види као поље на којем Мађарска може да понуди нешто Американцима. Мађарске јединице су уз Американце у Авганистану, као и другде на свету где САД траже војну подршку и помоћ. Парадокс је да то чине и тамо где Русији треба показати зубе – као што је случај са војним маневрима у балтичким земљама. Па ипак. Мађарска спада у земље које великодушно дају простора тежњама Русије да повећа сферу свог утицаја.“
Аутор напомиње да су бриге Запада „због растућег руског утицаја“ у „Источној Европи“ (под наводницима у оригиналу – прим. прев.) велике, и да ће то бити и тема следеће недеље на састанку министара спољних послова ЕУ.
„Оно што мотивише Русију је при томе релативно јасно: Путин хоће да прошири своју моћ на Европу тако што слаби ЕУ и НАТО. И тако се политички враћа у земље којима је Москва некада војно владала. И средства за то су позната. Све што јача националистичке соло-акције или чак доводи у питање државне границе – као оне у расцепканој Босни – Москва приљежно подржава“.
„Много мање је јасно зашто неке од некадашњих жртава руске политике силе данас тако вољно Путину отварају врата. Одговор је умногоме повезан са новцем и корупцијом. Политички вођи тих земаља могу лично и за своје апарате власти боље да усмере новац ако праве послове са Русијом, каже Креко. А онај ко узима новац од Русије, заузврат отвара простор за руски утицај.“
„Највернији вазал Руса на Балкану јесте и остаје Србија. У Београду су са Москвом традиционално „панславистички“ повезани. Тако је Србија једна од малобројних земаља у региону која није увела економске санкције Русији. „То можда објашњава од чега Србија уопште живи“, сматра један немачки посматрач у Београду. Москва, заузврат, подржава великосрпске амбиције, „јер у Београду и даље сањају о уједињењу Републике Српске са матицом“.
„Ова сарадња чуди утолико више што је Србија, кад год би се ослањала на Русију, увек губила. Изгледа да то знају у Београду и зато хоће и да приступе ЕУ, али због тога неће да ставе на коцку добре односе са Москвом и финансијску помоћ. То је плес на жици, због којег чланство у ЕУ неће постати ближе. И у Црној Гори се Путин труди да оствари утицај. Покушај пуча којим су – када је та земља требало да приступи НАТО – највероватније управљали руски агенти, није успео. Али, само покушај потврђује да Русија не преза готово ни од чега да би спроводила своје интересе у региону“, пише, између осталог, у тексту под насловом „Источни Европљани отварају Русији врата“, који је објавио дневник Велт.
Русијом се баве и многи други листови, не због Балкана и Источне Европе, већ и због тога што је, како пише нпр. Франкфуртер алгемајне цајтунг, „Руски парламент донео закон који приморава стране медије да се региструју. Међународни медији који су финансирани из иностранства, би убудуће могли да се по новом закону воде као „страни агенти“.
„Овим нацртом закона, Русија реагује на то што су САД, између осталог, прописале медијској кући РТ да се региструје као страни агент. РТ је то учинила уз протест. Америчке тајне службе сумњају да је та државна станица део кампање мешања у председничке изборе. Москва то одбацује“.
„Један руски посланик је рекао да би тај закон, поред америчких медија као што су ЦНН, Радио либерти и ВОА могао да се односи и на Дојче веле (ДW) (…) Један портпарол ДW је у првој реакцији одбио специјалне регулативе државе, а синдикат Немачки савез новинара (ДЈВ) је пренео да се ради о покушају руског државног вођства да шиканира слободне стране медије који независно извештавају“, пише Франкфуртер алгемајне цајтунг.
Извор: Дојче веле
