Aко оснује своју странку, Томислав Николић неће бити много значајан политички фактор, нити ће наудити својој бившој партији, нити ће имати велики коалициони потенцијал, сматрају прозападни аналитичари.
– То би углавном били тврди русофили из редова некадашњих напредњака који су се разочарали у СНС и носталгични бирачи које би евентуално могао да придобије политиком трајне неутралности какву је некада на спољном плану спроводио Јосип Броз Тито. Међутим, Николић не би могао да нашкоди напредњацима јер је Aлександар Вучић окупио далеко већи број људи политиком која у основи више није политика бившег председника Србије – истиче Гоати и додаје да Николићево оснивање странке не би било изненађење јер је у једном моменту већ био спреман на изборе.
Како каже, Николићев проблем представљала би чињеница да не може бирачима да понуди ништа ново.
– Он не крије своје симпатије према Русији и чисту, невешту, искрену резерву према уласку Србије у Европску унију. Међутим, такву проруску политику већ имају многе партије, пре свих Српска радикална странка и Двери. Са радикалима не би могао да прави коалицију, а уколико би то учинио са Дверима, био би вероватно ту негде око цензуса, али ништа значајно – наглашава Гоати.
Бојан Клачар из ЦЕСИД-а подвлачи да се у председничкој кампањи показало да је Николићев рејтинг релативно низак.
– Aко би сад основао странку, можда би одузео одређен број бирача СНС-у, ДСС-у, Дверима и СРС-у, али би му коалициони потенцијал био изузетно низак. Логично би било очекивати да ће са СНС-ом и СПС-ом бити политички противник док не би могао ни са Дверима и ДСС-ом који су у време његове владавине били његови велики критичари. Наравно, не би могао ни са радикалима због свега што је о њему изјављивао Војислав Шешељ – каже Клачар и истиче да би Николићева странка додатно фрагментисала десницу што би на политичкој сцени створило 15 мањих партија и СНС као једину велику странку.
Извор: Blic.rs
