Списи који крију дуго чувану тајну!
Велики број свештеника и монаха је имао прилику да разговара са покојним патријархом Павлом. По природи је био тих и повучен, па је зато узак круг оних којима је поверавао информације о будућим догађајима.
Документе који сведоче о будућности чува на Косову, монах Јован Синђелић. Ти списи се из безбедоносних разлога премештају сваког месеца. Тренутно су лоцирани у манастиру Пећка патријаршија, а увид у њих има само пар људи које је сам патријарх одабрао.
Један део списа упозорава на завршне дане Србије и Европе, по сведочењу монаха Јована.
– Последњи дани ће посебно бити кризни за Српску православну цркву, јер ће изгубити поштовање од верника. Модеран стил живота повући ће све традиционалне вредности, а атеизам ће узети маха.
– Досељавање исламиста на територију Европе се поклапа са предвиђањима патријарха. Уследиће верски ратови који ће бити кобни по православце и католике, предвидео је патријарх.
Занимљиво је да патријарх Павле није желео да венчава ни сахрањује ни највише државне званичнике. Исто се понашао и патријарх Герман који је одбијао да венчава чак и највише црквене званичнике, као и пријатеље.
Патријарх Павле и патријарх Герман сматрали су да венчање које чинодејствује највиши званичник цркве треба да буде привилегија само чланова краљевских и царских породица.
Није користио телевизор, ни радио, нити је читао новине, знајући да су „прилике такве да ће оно што је од важности доћи и до њега“. Умео је све сам да поправи, било да су то ципеле, наочаре, ролетне. Сам је кувао, шио и ниједан физички посао му није био ни стран ни тежак.
Када је тек постављен на трон патријарха и када се преселио са Косова у зграду Патријаршије у Београду, још дуго су га затицали како рано ујутро пере степениште. Иако су му говорили да „има ко то ради у Патријаршији“, он је узвраћао да је навикао и да му није тешко.
Често би из Патријаршије одлазио да се и не јави, како би без пратње обавио све што је требало.
Када је са епископима возом путовао за Аустрију на један од екуменских сусрета, баш у њиховом вагону није било грејања. По изласку из воза, све владике су се жалиле на хладноћу и како су се смрзли, а патријарх им је, алудирајући на вишак килограма и њихово сало рекао: „А мени није имало шта да се смрзне.“
Узречица му је била: „Бог те видео…“
Патријарх је такође наводно упозорио да ће у последњим данима Српска православна црква бити у великој кризи, јер ће изгубити поштовање и утицај на људе, што ће довести до тоталног ширења атеизма и модерног стила живота.
Патријарх је упозорио и на то да ће у Европи бити удар на хришћане, што укључује и католике. Монах Јован напомиње да насељавање исламиста у Европи представља почетак тог верског рата.
Павле је такође напоменуо више пута у документу да ће Косово бити враћено Србији јер га из неког разлога Албанци више једноставно неће хтети, а према речима монаха Јована, то је већ почело да се дешава масовним одласком Албанаца с Косова.
На крају се додаје и да ће Русија и Србија направити коначну поделу на Балкану у виду територија након коначног сукоба у којима ћемо ми заврштити на страни победника.
Када је као владика боравио на Косову и Метохији, десило се да је патријарха Павла зауставила наоружана албанска банда. О самом инциденту се не зна много, али банда или припадници ОВК-а су му је затражили да клекне и помоли се за пострадале Албанце. Павле им је тада смирено и трезвено одговорио да се он клечећи моли у цркви за све пострадале и невине жртве без обзира на њихову националност и веру. Тако је неповређен успео да настави пут.
Док је као васпитач радио у Бањи Ковиљачи, из ледене воде спасао је дечака који се давио. Као последицу тог подухвата добио је, у то време, смртоносну туберкулозу. Међутим, иако му доктори нису давали више од три месеца живота, он је успео да се опорави и доживи дубоку старост.
Веровали или не, некада давно у истој клупи у гимназији у Тузли седели су Меша Селимовић и патријарх Павле.
Једном приликом када је завршио са јелом, узео је салвету испред себе на којој је било неколико мрвица. Тихо је покупио сваку мрву и појео. Присутни су шокирано упитали шта то ради, а он им је одоговорио: „Не знате ви, децо моја, шта значи глад и колико је деце широм света гладно, а ми бацамо хлеб поред стола и у контејнере. Некима оне представљају живот и наду, а ми их се тако лако одричемо. Сетите се сваки пут гладне деце широм Африке и света када видите мрвице поред стола.“
Једном је патријарх ишао негде авионом. Када су летели над морем, авион је ушао у зону турбуленције и било је труцкања. Млади архијереј који је седео поред патријарха питао га је шта он мисли о томе ако се авион сада сруши. Он је без збуњености рекао: „У односу на себе, примићу то као акт праведности, јер сам у животу појео толико риба да би сада било чудно када оне мене сада не би појеле.“
Потомцима свог брата, као најближим сродницима, оставио је само будилник и сат, док ће његовим ордењем, али и писаним делима, која већ данас имају непроцењиву верност која се мери милионима евра, располагати СПЦ.
Умео је да буде и строг. Уочи једног обеда, за трпезом су сви изговарали молитву. Један монах је ћутао. Патријарх га упита зашто ћути, зашто се не моли са осталима, а монах је одговорио да се моли у себи. Патријарх му је на то додао да онда треба и да једе у себи.
Мало је познато да је био и изузетан певач. Уживао је у вишегласном појању духовних песама. Никада се није устручавао да негодује уколико хор не би певао са верским заносом, па је знао да стане пред њих и пун жара покаже како се певају литургијске песме.
Подсећамо, патријарх Павле рођен је као Гојко Стојчевић, а 1948. замонашио се у манастиру Благовештење. Одрастао је с тетком по оцу, коју је много волео и која му је заменила родитеље. Имао је жељу да постане лекар.
Извор: Espreso.rs
