Бивши пилот ЦИА-е, Џон Лир, потписао је писмено признање да куле близнакиње нису оборене тако што су се авиони сударили у њих.
Према његовом мишљењу, званична прича о томе да су два авиона оборила куле је „физички немогућа“.
Пошто је председник Путин прошле године навео да ће објавити сателитске фотографије које доказују да су куле близнакиње уништене „контролисаном експлозијом“, изгледа да ће доћи до оповргавања званичног извештаја Комисије за 11. септембар.
Писмено признање је озбиљна правна ствар и важи за „правну истину“ уколико се не побије. Сада противници Лирове теорије морају представити своје доказе ако желе да побију његову изјаву.
Уколико то не учине, влада САД ће морати да призна да званичан извештај Комисије за 11. септембар није био истинит.
Морате узети у обзир да Џон Лир није било који пилот.
Он је унук оснивача Леарјет-а, Била Лира. Пензионисани је ваздушни капетан и бивши пилот ЦИА-е који је управљао више од 100 различитих авиона током 40 година активног летења. Он има више пилотских сертификата него било који други сертификовани пилот. Он је летео у Азији, Африци, источној Европи и на Блиском истоку.
Другим речима, Лир се разуме у летење и авионе. Ако је он рекао да авиони нису срушили куле близнакиње, онда је то сигурно тако. Ево шта је он написао и потписао у свом писменом признању:
„Ниједан Боеинг 767 није ударио у куле близнакиње као што власти и медији лажно тврде. Такав судар је физички немогућ из неколико разлога.
У случају правог удара, авион би почео да се окреће када би његов предњи део ударио у челичне стубове куле.
Затим би дошло до одвајања вертикалног и хоризонталног репа авиона и њиховог падања на земљу. Мотор авиона би задржао свој облик приликом удара и био би пронађен међу остацима срушене куле.
Ниједан Боеинг 767 не може да оствари брзину од 810 км/х на висини од 300 метара изнад нивоа мора. Мотор једноставно не може да издржи запремину густог ваздуха при толикој висини и брзини.
Део трупа авиона са 3-4 рупе на прозорима није могао да преживи удар у челични стуб куле на брзини од 800 км/х.
Многи делови авиона су морали пасти на земљу јер нису могли да се пробију кроз масивне челичне стубове куле, укључујући 3 језгра мотора укупне тежине 4,5 тоне, који нису могли да нестану тек тако.
Немогуће је да је читав авион тек тако нестао у судару“.
Извор: Wебтрибуне.рс
