БЕОГРАД – Српска православна црква и њени верници сутра обележавају Митровске или јесење Задушнице, које увек падају у суботу уочи великог празника посвећеног Светом Великомученику Димитрију – Митровдана, који се слави 8. новембра.
На Задушнице се сећамо најмилијих који су преминули, обилазимо њихове гробове и палимо свеће за покој душе. То је дан посвећен молитвама за покојне рођаке и пријатеље.
На Задушнице се у црквама служи парастос на којем свештеник вином прелива жито, а после службе обилазе се гробови најближих, где се упали свећа и чита молитва. Ко не може најмилијима да оде на гроб, он свећу запали у цркви.
Народна веровања и обичаји
На Задушнице у многим местима износи се храна на гробље. Та храна се дели са људима који посећују гробље уз помињање за спас душе покојника.
Сем што се износи храна на гробље, у неким местима и свештеник долази да држи опело упокојенима. Тада укућани узимају по неко зрно и бацају га на земљу уз речи: „Вечнаја памјат, лака му земља.“ У неким крајевима не излази се на гробље, већ се Задушнице обележавају постављањем трпезе у кући, а опело за покојникову душу и спас на оном свету одржава се у цркви. Том приликом домаћин доноси на папиру забележена имена својих покојних предака како би свако од њих био поменут у молитви.
Колико се свећа носи на гробље?
Срби обичавају да храну која се на Задушнице носи на гробље спремају искључиво жене. Задушнице никад не падају у време поста, нити у посне дане у току недеље него искључиво суботом. За тај дан пеку се колачи од белог брашна – просфоре, износе се ракија, пиво, вино, вода, а у неким крајевима и жито. На гробље се позива и свештеник да тамјаном окади гроб.
На гробље се носи само онолико свећа колико се покојних помиње. У различитим крајевима Србије на гробље се износи различита храна – понегде су то пита, пециво, кафа, вода, а понегде печење и кувана јаја. Ваља се, каже народ, послужити макар једним залогајем, а то важи за сву родбину која је дошла. Уколико гробу приђе неко са стране, понуди се да узме храну иако је туђ – на тај дан се нико не одбија. Срби верују да је велики грех ако се на Задушнице неко на гробљу одбије или, далеко било, отера од гроба.
Молитва за покојне
Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу.
И усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање лица Твога весели све од века свете Твоје.
Даруј им царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу.
Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш, и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и животворним Твојим Духом, сада и увек и увекове векова. Амин
Извор: Курир.рс
