Крај Лознице се налази једно од највећих светских налазишта метала чија је ера тек почела и који може да нам донесе право богатство. Наша земља у светском врху по резервама овог метала.
Захуктава се европска утакмица за литијум! Ко има највише употребљиве руде, ко ће први започети са производњом и ко би из читавог процеса могао да заради највише продајући планети финалне производе – литијумске батерије за аутомобиле, мобилне телефоне, фото-апарате…
На старту трке су три државе – Чешка, Немачка и Србија. Наша земља, као потенцијално највеће налазиште литијума на Старом континенту, и једно од највећих на свету, према плановима, покренуће производњу 2023. Немци верују да ће они тај посао започети две године раније, а и Чеси не заостају много за најближим комшијама. Србија је озбиљан такмичар, с обзиром на богатство којим располаже у Јадру код Лознице, али остаје питање да ли ће ову шансу искористити.
– Истраживањем литијума у нашој земљи бави се компанија „Рио Тинто“, чији су стручњаци 2004. године открили налазиште Јадар – каже Владимир Симић, професор Рударско-геолошког факултета у Београду.
– У питању је лежиште јадарита – новог литијум-натријум-боросиликат минерала. Јадарит је јединствени минерал који се налази само код нас, код Лознице. Због високе концентрације литијума и бора, Јадар је проглашен за једно од највећих лежишта литијума на свету. Значајно је то што многе државе са већим резервама садрже литијумове минерале у пегматитима, док се код Лознице они налази у седиментним стенама, па је могуће да технологија добијања литијума буде једноставнија.
На сајту компаније „Рио Тинто“, која је досад уложила око 90 милиона долара у пројекат „Јадар“, објављено је да су минерални ресурси лежишта повећани са 117 на 136 милиона тона руде. То, према речима професора Симића, показује да са само једним лежиштем, са релативно ниским просечним садржајем литијума, имамо два одсто светских резерви.
Први задатак је почетак производње, а дугорочни циљ је финални производ. И Чеси и Немци планирају да направе фабрике за производњу батерија за електроаутомобиле, камере, медицинске уређаје… Генерално, фабрике са новим технологијама, које и најбрже расту. Посебно се окрећу обновљивим изворима енергија друге генерације – батеријама за складиштење електричне енергије у великим количинама. То је циљ и у Србији.
На питање колико је реално не зауставити се само на експлоатацији, професор Симић каже да то зависи не само од онога ко врши експлоатацију, него и од тога колико ћемо да будемо конкурентни за добијање финалног производа – литијум-карбоната, или чак и батерија. Како каже, треба имати у виду да су највећи светски увозници литијума Јапан, Јужна Кореја и Кина, где се произведе највећи део батерија.
– Лежиште Јадар открили су и истражују одговорни геолози и добри стручњаци из компаније „Рио Тинто“, која је такође светски позната у производњи минералних сировина – наглашава наш саговорник. – До сада су постигнути веома добри резултати, остварен је и развијен добар пословни и људски однос са локалном заједницом, што је важан предуслов за будући успешан рад предузећа. По мом мишљењу, могу да се очекују одређени технолошки проблеми, пошто се ради о јединственом минералу у целом свету, јадариту, а ограничавајући фактор за брзо отварање рудника би могла да буде и прилично велика дубина, што изискује повећане трошкове експлоатације.
Од јадарита велика очекивања има Лозница. Њен градоначелник Видоје Петровић истиче да задатак локалне власти није био да се у сарадњи са Владом Србије и компанијом „Рио Тинто“ обезбеди само експлоатација и прерада, већ и да се припреми терен за стварања полупроизвода или финалног производа.
– Спремни смо да допринесемо овом циљу – каже Петровић. – Сигуран сам да је ово став наше владе и председника државе. Конкретно, желели бисмо да се интереси и града и државе и компаније поклопе на овом путу. Наши контакти са компанијом „Рио Тинто“ су коректни и професионални.
Петровић сматра да ће јадарит донети бољитак читавом крају, како у погледу запошљавања, тако и у смислу увећања буџета града кроз рудну ренту, порезе и доприносе. То, како каже, очекују и његови суграђани, јер многи виде шансу да се у производној лепези коопераната запосли и већи број људи од оних који ће директно бити у компанији.
– У компанији „Рио Тинто“, која је пре неколико месеци била у поступку студије предизводљивости пројекта, очекују ускоро и студију изводљивости – каже Петровић. – Влада Србије недавно је формирала интерресорну групу, у којој су, поред министара, и представници нашег града, ради даљег праћења активности на реализацији самог пројекта који, како се може приметити, уз локални има и национални значај.
Тона литијума тренутно на берзама кошта 10.000 долара, а пре пет година цена је била три пута нижа. Вредност литијума откривена је када су се појавили смартфони. Данас га називају металом будућности, јер има широку лепезу примене. Издвајају се батерије за хибридна и возила на електрични погон, који ће тек освајати друмове света. Од 1,1 милијарде аутомобила, данас се тек њих 10 милиона покреће уз помоћ батерија. Процењује се да ће их за четврт века бити 600 милиона. И свима ће бити потребне литијумске батерије.
Чеси су већ направили рачуницу – експлоатација литијума, која ће почети 2021, трајаће 21 годину, а држава ће само од пореза зарађивати око 1,3 милијарде евра годишње. У плану су и градња фабрика за производњу батерија, обучавање стручњака и квалификоване радне снаге…
У Србији засад нема таквих рачуница, јер је пројекат у фази претходне процене економске оправданости производње.
– „Рио Тинто“ је, као рударска компанија, глобална суперсила. Има свој штаб у Лондону, други у Аустралији, али јединица која развија овај програм у Јадру је из њиховог америчког дела, из Колорада. То су крупне инвестиције. Мене је највише импресионирало што су то дугорочни програми, само треба стрпљења. То је програм за инвестицију за 50 година и рад рудника од 50 година, ако све буде успешно – рекао је амбасадор Америке у Београду Кајл Скот приликом недавне посете Лозници.
Србија би могла да искористи проблеме у Чешкој, где је опозиција оспорила меморандум који је Влада потписала са аустралијском фирмом Јуропеан метал холдинг (ЕМХ), са седиштем на Британским Девичанским Острвима, о истраживању литијума у месту Синовец, на северу ове земље, и затражила да се поништи. Веома је реална могућност да се то и догоди.
Немци су се, с друге стране границе, сусрели са банкротом фирме „Солар ворлд“, која се бавила истраживањем на налазишту у Алтенбургу, али су већ формирали нову фирму. Планирају производњу литијума од 2021. и његово прерађивање у Дрездену.
Извор: Новости.рс
