Најаве да би Јапан могао да измени члан Устава чиме би своју војску могао да користи у офанзивне сврхе представљају само озакоњење онога што се већ догодило — Јапан има јаку армију и само је питање да ли ц́е Америци одговарати да та земља постане офанзивна сила, тврди јапанолог и бивши дописник Танјуга из Токија Драган Миленковић.
Како каже, Јапан је Устав који је тренутно на снази усвојио пре 70 година и тада је једна од клаузула бранила Јапану да створи оружане снаге и да води рат.
„То је била нека врста самокажњавања под утицајем САД да Јапан окаје грехе почињене у Другом светском рату“, оцењује Миленковиц́.
„Од тада се много штошта променило, Јапан више није непријатељ САД, штавише, савезник је и под капом је америчких снага које се тамо налазе. За све то време Јапан је драстично ојачао своје снаге, не само на нивоу региона, вец́ и на светском плану, тако да би промена тог члана Устава значила само неку врсту озакоњења онога што се вец́ догодило“, наглашава Миленковиц́.
Да ли ц́е Америка одобрити да се Јапан одважи на тај корак зависи искључиво од тога да ли се САД осец́ају слабијом, те јој је потребан јачи савезник у том делу света, напомиње он и оцењује да све што се дешава у том региону зависи управо од тога какве су жеље Американаца.
Упитан да ли се све ово дешава како би Америка Јапану продала своје оружје, Миленковиц́ каже да то уопште није први пут да се нешто тако дешава — Америка вец́ дуже време продаје оружје Јапану и увек је опасност од Северне Кореје коришц́ена као разлог да се прода што офанзивније и боље оружје.
„Сец́ам се многих седница јапанског парламента који није хтео да усвоји закон о куповини офанзивног америчког оружја, па на крају прелети једна мала ракета из Пјонгјанга преко јапанских острва и онда се тај закон усвоји. Америка изузетно пуно зарађује од Јапана на војном плану, додуше не само продајом оружја, вец́ и тиме што Јапан сноси све трошкове за боравак америчких трупа на њеној територији“, напомиње он.
Миленковиц́ наводи да су америчке трупе биле окупациона сила када су стигле у Јапан, па су сами плац́али своје трошкове. Мало по мало, наставља он, постале су пријатељска армија, па је Јапан почео да исплац́ује плате локалним службеницима, па се потом то пренело и на комуналије, да би се на крају увео Закон о солидарности којим Јапан плац́а огромне суме Вашингтону како би одржавао своје трупе у тој азијској земљи.
На питање да ли ц́е међународна заједница имати неког удела приликом доношења одлуке да снаге Јапана постану офанзивне, Миленковиц́ подсец́а да Јапан има два изузетно јака суседа који су чланови СБ УН, а једино се поставља питање да ли имају инструменте да нешто и ураде.
„Свакако да ни Кина ни Русија нец́е седети скрштених руку. Русија је, са друге стране, кренула у својеврсно отварање према Јапану, а и сам Јапан је сличну политику почео да води према Русији, што значи да се ближи тренутак потписивања тог мировног споразума који између те две земље још није потписан. Било би контрапродуктивно да се сад те узице затежу једном таквом одлуком“, закључује он.
Фото: Pixabay.com
Извор: rs.sputniknews.com
