Међународна организација рада процењује да у свету има 20,9 милиона жртава трговине људима и 4,5 милиона људи који су заробљени у присилној трговини белим робљем широм света. Најмање 100.000 деце годишње се проституише у САД, додајући то на 9,8 милијарди долара америчке индустрије трговине белим робљем. Ово је изузетно уносан посао, јер макрои углавном зарађују између 150.000 и 200.000 долара по детету годишње, а експлоатишу 4-6 девојчица, у просеку.
Технолиогија је играла значајну улогу у проналажењу ових жртава у последњих неколико година, међутим, технологија такође може омогућити трговину људима кроз “Дарк wеб”, па чак и помоћу употребе РФИД чипова (Радио фреqуенцy идентифицатион). Недвно је иступио један доктор, чији ће идентитет остати анониман, како би поделио своју причу о хируршком уклањању РФИД чипа из жене која је била жртва трговине белим робљем.
У октобру 2016. године је 28-годишња жена ушла у болницу тврдећи да у свом телу има уређај за праћење. Иако је доктор рекао да је ова жена изгледала угледно, присутне медицинске сестре и доктори су и даље били скептични по питању њене приче, све док је нису послали на рендген.
“Уграђен са десне стране њеног бока, налазио се мали метални објекат, само мало већи од зрна пиринча. Али био је ту. Он је недвосмислено ту. Она је у себи имала уређај за праћење. Нико није проговорио око пет секунди – а у прометној хитној служби то нешто говори“, објаснио је доктор.
Како се испоставило, тај мали метални објакат је био РФИД чип. “Он се користи за означавање мачака и паса. А њу је неко означио као животињу, као да је она била нечији љубимац над којим су имали власништво“, наставио је он.
Важно је напоменути да РФИД чипови нису као сви други уређаји за праћења или ГПС системи. Тип чипа који је био у овој жени се могао користити за њено праћење само ако је особа која ју је пратила била у близини. То значи да је она вероватно држана у затвореном простору са својим отмичарем, као да је заиста била кућни љубимац који се мора држати близу његовог власника.
Уистину, она је била присиљена да уђе у свет трговине белим робљем о стране свог момка, који се понашао као њен макро. Он ју је чиповао како би осигурао њено повиновање, присиљавајући је да продаје своје тело а потом му да новац. Ово није неуобичајена пракса, јер ће многе индустрије, од проституције од производње до домаћих услуга, чиповати своје “запослене“.
РФИД чипови, који су већ у употреби, постају уобичајена технологија. Америчка компанија под називом “Апплиед Дигитал Солутионс“ је развила један, величине зрна пиринча, и већ је одоборен од стране америчке ФДА за дистрибуцију и имплементацију.
Потенцијална питања која се тичу микрочиповања људске расе су бесконачна. Да ли бисмо имали приватност? Лако је замислити како би елита и влада могле да користе микочипове да би даље контролисали општу популацију. Да ли уопште безбедно да то ставимо у наше тело или би дошло до још једног драстичног повећања стопе рака? Плус, ако ово постане уобичајена пракса у свету трговине људима, да ли би нам то помогло да пронађемо жртве или би само помогло онима који их контролишу?
Извор: Wебтрибуне.рс
