Директорка београдског Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС) Јелена Милић изјавила је за Глас Америке да се прилично промењене геополитичке околности рефлектују и на Западни Балкан.
Према њеним речима, ЦЕАС је као „проблеме у региону идентификовао недовршену транзициону правду и незавршен процес реформи система безбедности.“
„Суђења пред домаћим судовима за ратне злочине не представљају само морално, него и безбедносно питање,“ напоменула је Милић, „јер се ти људи који нису осуђени за злочине могу искористити за недемократско деловање.“
Милић је подсетила да Европска унија (ЕУ) нема обевазујуће политике по питању реформи система безбедности и да Унија, у том смислу, не може да буде такав актер какав је НАТО.
Трећи проблем на који указује ЦЕАС је превелика политизација етницитета у региону, што може да постане начин за артикулисање непријатељског деловања, указала је Милић, која у Вашингтону учествује на конференцији Атлантског савета.
„Видели смо шта раде Руси у Македонији, шта још раде у Црној Гори. Бојим се да је север Косова „идућа прича“ и да се на то мора обратити пажња,“ предочила је Милић.
Упитана о значају Недеље НАТО, која је недавно одржана у Београду, она је оценила да је „послата јасна порука да САД и НАТО подржавају европске интеграције Србије и да војна неутралност није сметња за сарадњу.“
Она је подсетила да су у Србији тих дана одржане и падобранске вежбе српских и америчких снага и да је Недеља НАТО организована уз присуство помоћника министара одбране и спољних послова Србије.
Милић мисли да је ово тренутак у којем Александар Вучић и Ивица Дачић много боље разумеју геополитику и колико су велике приче у питању, него што је то прилично опортуна опозиција и технократизовано цивилно друштво.
Осврћући се на Руски хуманитарни центар у Нишу, она је упитала зашто је Србија изложена толиком притиску да његови припадници добију дипломатски статус.
Милић је нагласила да САД с разлогом желе да се реши то питање, али је нагласила да то желе и европски партнери Србије.
„То је кључна порука и партнера из ЕУ. Чули смо то и од европског комесара за хуманитарну помоћ и ванредне ситуације и амбасадора ЕУ,“ прецизирала је Милић.
Она је напоменула да је „Србија део Европског механизма за цивилну заштиту и да, у оквиру тог механизма, постоје одређени начини деловања, који су у супротности са оним што Русија тражи од Србије.“
Није проблем какво је стање тог центра сада, додала је Милић и оценила да се прича делимично банализује изјавама о пет Руса и 10 Срба.
Констатујући да је право питање зашто се на Србију врши притисак да тај центар добије дипломатски статус, Милић је подсетила на изјаву норвешког амбасадора у Србији да би то значило да Србија нема увид у то шта се и како транспортује и како се то ради.
Милић је да су, колико она зна, на конференцију Атлантског савета у Вашингтону позвани министри спољних послова земаља региона, као и да се очекује учешће представника Немачке.
