Регион Србија

Албанци и Црногорци љубоморни на Србију: Имате повлашћен третман

Фото: Јутјуб

ЕУ је поново открила интерес за Балкан, пише данас бриселски портал Политико. Европска унија жели да покаже да и даље брине о Балкану и подсећа да је Брисел годинама оптуживан да није обраћао довољно пажње на шест земаља западног Балкана, које желе да приступе Унији.

Након што је 2014. године преузео функцију председника Европске комисије Жан Клод Јункер објавио је да за време његовог петогодишњег мандата ЕУ неће примити ни једну нову чланицу.

Ипак, претходних месеци, ЕУ је поново открила интерес за Балкан, а након што су је узнемирили покушаји Русије да прошири утицај на регион и погоршањем односа међу појединим земљама у региону, које су ратовале до пре неку деценију.

Loading...

Политико подсећа да ће представници Србије и Црне Горе данас бити у Бриселу, где ће разговарати о свом европском путу.

Лидери ЕУ почели су да шаљу сигнале да је пут ка Бриселу и даље отворен – Јункер је у свом писму ЕУ, а француски председник Емануел Макрон у говору о будућности Европе истакли да блок мора да се отвори према новим чланицама са западног Балкана.

Са друге стране, Брисел не предвиђа да свих шест земаља западног Балкана приступи ЕУ у исто време, “ако икад приступе”, а уместо тога Комисија наводи да су Црна Гора и Србија фаворити са циљем да постану чланице до 2025. године, ако не и пре.

Фокус на ове две земље подстакао је узбуну, збуњеност и бес међу осталима у региону, па је тако косовски премијер Рамуш Харадинај сугерисао да Србија има повлашћен третман јер игра на могућност приближавања свом традиционалном савезнику – Русији.

– Београд је много профитирао од играња на карту алтернативе, а то је Москва, Русија… Порука нашем региону треба да буде јасна, а не са двоструким стандардима – рекао је Харадинај током недавне посете Бриселу.

Косовски председник Хашим Тачи сугерисао је да стратегија фаворита може да буде исламофобична јер земље са претежно муслиманским становништвом ставља у други план у односу на претежно православне државе.

Друге земље су биле мање критичне, али су јасно истакле да нова стратегија води ка конфузији.

Албанска амбасадорка у ЕУ Јанина Суела рекла је да је Јункеров сигнал региону био “веома цењен”, али да је пратеће писмо које наводи стратегију фаворита “изазвало забринутост, наводећи да је потребно појашњење”, рекла је Суела.

Комисија је навела да је издвајање Србије и Црне Горе као фаворита једноставно одраз чињенице да су то једине две земље које су започеле приступне преговоре, међутим дипломате региона су забринуте да ће тај дуо “добити лавовски део пажње Брисела”.

Радни програм Комисије за наредну годину предвиђа стратегију за “приступ Србије и Црне Горе ЕУ”, а чак и не помиње остале земље западног Балкана.

– Немамо проблем са помињањем те две земље које су већ започеле преговоре, већ ћемо имати проблем са уколико стратегија буде концентрисана само на те две земље – рекла је Суела.

План Брисела иритирао је чак и Црну Гору, која сматра да је далеко испред Србије на путу ка ЕУ, због чега јој се не допадају сугестије да би та земља са 620.000 становника требало да сачека свог већег суседа да је сустигне.

– Ми смо у процесу много дуже и скоро завршавамо преговоре које они тек почињу – рекао је амбасадор Црне Горе у ЕУ Бојан Шаркић и додаје да црногорским званицницима смета чак и то што је у редоследу помињања фаворита Србија на првом месту.

Бранећи стратегију ЕУ, Европски комесар за проширење Јоханес Хан рекао је да она подстиче здрав ривалитет међу земљама како би се спровеле реформе потребне за чланство у ЕУ.

– Оно што имамо је врста позитивног такмичења међу њима, оне љубоморно гледају једна на другу – рекао је Хан порталу Политико.

Хан каже и да је Комисија спремна да препоручи почетак приступних преговора са Албанијом и можда са Македонијом у првој половини наредне године, иако би то могло да се деси само ако чланице ЕУ добију позитивне предлоге.

Лидери ЕУ који фаворизују проширење слажу се да је увођење земаља западног Балкана “у загрљај” Уније у њеном интересу, јер шест земаља је окружено земљама чланицама ЕУ на северу, западу и истоку.

Политико пише и да је мигрантска криза 2015. године демонстрирала допринос региона стабилности ЕУ.

Уколико би се земље западног Балкана усвоје реформе како би се придружиле ЕУ постале би напредније, стабилније и усклађеније са интересима ЕУ, оцењује Политико.

– Уколико их на неки начин не пригрлимо, осећаће да их је ЕУ напустила и тражиће друге савезнике – изјавио је словеначки премијер Миро Церар.

Француски председник Емануел Макрон упозорио је да би земље западног Балкана, уколико немају јасну перспективу у ЕУ, могле да се окрену Русији или Турској или оним ауторитативним силама које не бране европске вредности.

Иако су Кина и Заливске земље постале економски активније у региону, ЕУ највише брине улога Русије, чак иако Москва тврди да не дестабилизује Балкан.

Такође, многим Европљанима у земљама чланицама, који се боре са пријемом имиграната из централне и источне Европе, идеја о јачим миграцијама са истока на запад није добродошла.

– Није лако продати нова чланства гласачима у Немачкој. Међутим можете победити аргументом уколико испоставите конкретне разлоге због чега је то благотворно, не само за земље које желе да се придруже ЕУ, већ уопште и ЕУ – рекао је председавајући Одбором ЕП за спољне послове Дејвид Мекалистер.

Српска премијерка Ана Брнабић изјавила је да била другачија атмосфера 2014. године када је Јункер изјавио да је ЕУ потребан одмор од проширења.

Она је казала да у потпуности може да разуме да је агенда проширења остављена са стране на неко време и сложила се да би Србија могла да искористи тај период да докаже посвећеност приступању ЕУ.

Међутим, званичници и аналитичари су подељени око тога да ли је Јункер имао добру идеју – регионалне владе имају мање разлога да усвоје стандарде ЕУ у областима попут борбе против корупције или одбране слободе медија.

Подршка чланству слаби у многим западнобалканским земљама, па је тако подршка у Србији пала на 26 одсто грађана који мисле да би чланство било добро.

Србија се на европском путу сусреће и са ометањима од стране Хрватске која је чланица пиостала 2013. а са којом је била у сукобу тооком 90-их година.

Други проблем Србије јесте њен однос са Приштином – Београд да сматра Косово својом територијом, иако је Косово 2008. године прогласило независност.

Извор: Telegraf.rs/Tanjug
Loading...
loading...
loading...