Издвајамо Србија

ПОМЕРА СЕ СТАРОСНА ГРАНИЦА: До пензије пет година дуже?

Фото: Јутјуб

Продужење животног века носи са собом и више година на радном месту, и то је један од основних разлога којим се воде законописци како код нас тако и у Европи.

И док је пре само неколико година, тачније 2010. у Србији очекивано трајање живота за даме било у просеку 75,5, а јачег пола 70 лета, данас се очекује да жене “догурају” до 78, а мушкарци до 73. То са собом носи и померање старосног услова за пензију у наредним годинама са садашњих 65 на 70 година.

Ово неписано правило важи и у земљама Европске уније. Очекивано трајање радног века данас је у просеку износи 35,4 године или готово две године више него пре само једну деценију. Људи у ЕУ који данас улазе у свет рада могу да очекују да ће бити активни готово две године дуже. Већ сада, у Шведској услов за одлазак у старосну пензију је 67 година, Италији 66, у већини земаља је 65 година.

Према последњим подацима статистичара, у нашој земљи просечна старост припадница лепшег пола се у односу на период пре једног века повећала за 15 лета, односно за 13 код мушкараца. Проблем је што се у Србији последњих година дешавају промене које су се још деведесетих година прошлог века десиле у другим европским земљама које су повећале старосну границу за пензионисање. Пошто пензиони системи нису одрживи, овакво усаглашавање је неминовност.

Катарина Станић из Центра за либерално демократске студије објашњава да наш пензиони систем већ прати ЕУ трендове:

 

– Имајући у виду да се старосна граница за жене помера ка 65, да за мушкарце износи 65 година још од 2005. године, а да је очекивано трајање живота у Србији краће него у ЕУ, очекиван број година у пензији у Србији није дужи него у ЕУ.

Изменама и допунама Закона о пензијско-инвалидском осигурању из 2014. године и Србија се приближила прописима у највећем броју европских земаља, укључујући и државе у окружењу. Старосне границе за оба пола у скоро свим земљама Европе су уједначене или су у процесу изједначавања. У 14 држава даме већ раде до 65 лета или ће на том нивоу бити по завршетку процеса подизања. У још 14 земаља старосна граница ће бити између 66 и 68 година живота.

Надежда Сатарић из удружења “Амити”, каже, за “Новости”, да покушава да има разумевања за економисте, јер они превасходно размишљају о фонду из ког треба исплаћивати пензије.

– Ипак, дубоког сам уверења да није реално у нашим условима повећавати старосни услов за одлазак у пензију преко 65 година, нити за жене, нити за мушкарце. Ово из разлога што је очекивано трајање живота у Србији око 74,49 година и оно је краће од свих земаља и бивше Југославије, а и из Европске уније, изузев Румуније – објашњава она.

– Просечан животни век у Србији је 74,56 година и он је такође најнижи, изузев у Црној Гори.

Будући пензионери неће бити у прилици да примају пензије 30, 40, па чак у неким случајевима и 50 година, како је сада, јер више нема давања инвалидских пензија без реалног основа и пензионисања “по декрету”, какво је било пре распада Југославије.

– По мени је смислено да људима који желе да раде и после испуњења рока за пензију треба то и омогућити, али не треба на силу инсистирати и одлагати одлазак у пензију, чекајући неке године, а да су старији радници на тржишту рада, где немају ни примања, нити прилику да наставе да раде, јер послодавци готово избегавају пријем старијих од 50 година, а да и не говоримо о старијима од 60 година – наглашава Сатарић.

Она сматра да ће, уколико се то догоди, таква ситуација негативно утицати на квалитет живота будућих пензионера, посебно оних који раде тешке физичке послове, и то не по осам, већ често и 10-12 сати дневно, или пак жена, које увек, поред посла, морају да раде још једно радно време код куће.

Швеђани на послу – 41,2 године

Врх лествице према очекиваном трајању живота држе Шведска и Италија.

Очекивани радни век Швеђана и пре десет година био је натпросечних 38,9 година, а у међувремену је повећан на чак 41,2 године.

При врху је још неколико најбогатијих чланица ЕУ, од Холандије и Данске до Велике Британије и Немачке.

Трајање радног века се изводи из демографских и података везаних уз тржиште рада, а њиме се “мери” број година колико ће особе од доби 15 година у животу бити активне на тржишту рада, било као запослене или незапослене.

Казнени поени

Казнени поени уз пензионисање такође су присутни у многобројним пензијским системима, као што су Италија, Немачка, Аустрија, Литванија, Естонија, Португалија, Словачка, Швајцарска, Чешка и Шпанија, а увеле су га и државе бивше СФРЈ – Словенија, Хрватска и Црна Гора. Проценти умањења варирају од 0,34 до 0,4 одсто у неким државама на месечном нивоу, до чак 0,5 колико износе у Португалији и Словачкој. У неким пензионим системима се обрачунавају на годишњем нивоу, па су у Естонији и Литванији 4,8 одсто годишње.

 

 

Извор: Новости.рс

Loading...
Loading...