Пише: Ведрана Рудан
Колумну Ведране Рудан са сајта рудан.инфо преносимо у целости:
Неки од нас знају у каквој земљи живимо, у великој смо мањини, неки наслуцују, вецина, надам се, појма нема. Оно што је уцинио Индеx је најбоље што се Хрватској догодило откако је има. За оне који не знају, Индеx је објавио снимку „предавања“ једног попа, име заиста није битно, у једној осмогодишњој школи. Ни име школе није битно. Говор препун мржње снимио је ученик, тренутно једини истински хрватски херој. Његово име јест битно, али боље да га не знамо.
Зашто текст објављен на Индеxу држим Догађајем године без конкуренције? Зато јер нас је снимка говора типичног хрватског католичког свећеника суочила са нама самима. Поп нам је рекао што је Хрватска данас.
Ми смо народ који без ријечи пристаје да му дјецу силују у црквама, да му дјецу одгајају монструми, да бискуп Кошић нашу прејадну младост која иде трбухом за крухом назива “издајницима”. Издајници су зато јер не остају у земљи у којој немају ни најмању шансу да зараде дјетету за млијеко, а Кошић живи у дворцу. Црква у Хрвата је Зло, онакво Зло каква је била и за вријеме НДХ. Ништа се ту није промијенило и неће се промијенити јер се не може промијенити. Католичка црква је ширитељ мржње откако постоји, опсједнута потребом да влада и граби од биједних, сиромашних и немоћних. Све у име Бога и Добра.
Нажалост, вратили смо се у НДХ. За хрватске попове једини је проблем што у Хрватској више нема Цигана за које би требало изградити логоре, нема ни Жидова, нема ни Срба. Али има нас, има нас кривомислећих Хрвата и Хрватица који смо, јесмо ли, у мањини. Јесмо ли у мањини, свакога се дана питам згрожена. Јесмо. Да нисмо…Не, не залажем се за дизање гласа, за згражање над говором попа који само ради оно за што га ја плаћам, залажем се да сви ми Хрвати, и они и ми, погледамо истини у очи и кренемо једни на друге. Они су на нас кренули, што ми чекамо?
Разулареним лопужама, силоватељима дјеце, лицемјерима и мрзитељима није мјесто у школама. Избацимо их! Плаћање најгорих криминалаца државним новцем у име Бога нема никакве везе са разумом. Престанимо од наших биједних плаћа и мировина издвајати новац за злочинце. Прогледајмо! Наша дјеца напуштају ову септичку јаму у хордама. Зашто се миримо с тим? Јесу ли заиста зликовци у Влади, Сабору и на Каптолу оно што Хрватску чини Хрватском? Ако јесу, помиримо се с тим и благословимо пуцање у потиљак Весни Пусић и Месићу. Ако нису, надам се, нисам сигурна, надам се, нису, НИСУ, покажимо злотворима да Хрватска може бити земља у којој се злочинци неће залагати за пуцања у потиљак и бацања лешева кривомислећих Хрвата и Хрватица у септичке јаме.
Сви знамо како ће завршити Прича која је права слика Хрватске данас. Онај поп ће, кад “оздрави”, тренутно је на боловању, промијенити школу, а дјетету које га је снимило нетко ће пуцати у потиљак и бацити га у септичку јаму.
Срамим се земље у којој живим. Срамим се себе и оних попут мене који исто мислимо, али шутимо и вјерујемо како ће без борбе бити боље. Неће! Гдје смо? Има ли нас? Ако нас има кренимо више. Разјебимо ову проклету земљу којом владају разбојници, убојице, силоватељи, лопови. Ако у рату погинемо, што можемо изгубити? Оно најдраже, оно најдрагоцјеније што смо имали, дјецу, већ смо изгубили. Расуше се диљем свијета, наши “издајници”.
Они су на нас кренули. Ми кривомислећи смо за њих и Цигани и Жидови и Срби, све у једном. Повијест је показала да си овца за клање, ако на то пристајеш. Ако нас друге и другачије грађане Хрватске не уједини престрашни говор овог језивог попа спаса нам нема. Завршит ћемо у септичким јамама са метком у потиљку док ће око јаме плесати бискупи, попови и политичари и нашим ће лешевима, кесећи се, показивати крваве очњаке.
Хрватице и Хрвати! Послушајте звијер и сретан нам Божић.
