Тешко је замислити нешто што би се назвало „трећом Југославијом“ или балканском конфедерацијом, али то није нешто што је по сваку цену далеко од реалности.
То је навео социолог Владимир Вулетић, које управо у тако нечему види могуће решње за балканско „буре барута“.
Много је интереса на овом подручју (САД, Русија, Турска, сада и Кина…) и балкански лидери треба тога да су свесни, као и свих могућих неочекиваних последица које би могле настати због тих интереса, због чега им Вулетић саветује да буду одмерени и опрезни.
„У том сплету различитих савезништава и непријатељстава могуће је свашта замислити. Зато је јако важно да, пре свега они који воде земље у региону, буду јако опрезни и свесни могућих нежељених, неочекиваних последица, савеза па и сукоба до којих би евентуално дошло и то је оно што је уметност вођења политике на овим просторима“, каже Вулетућ у разговору за Тањуг.
Истиче да се за сада показало да Србија води доследну политику, веома опрезну, која води рачуна и о интересима српског народа и о стабилности у региону.
Како је рекао, Сједињеним државама је у интересу да овај простор буде стабилан, посебно након 90-их година и Хладног рата, од када га сматрају зоном свог интереса и своје доминације.
„У том смислу се може говорити о ‘трећој Југославији’, јер је САД јако стало да овде влада стабилност, да постоје добио односи, Београда, Загреба, Тиране, Приштине“, објашњава Вулетић.
Указује, међутим, да је проблем уколико се процени да та стабилност може бити угрожена, додајући да то може бити из различитих разлога, јер у свакој од земљама региона постоји много радикалних елемената којима из различитих разлога не одговарају добри односи у региону.
Тада, наводи, постоји могућност да се активира „план Б“, односно да се поново актуелизију непријатељства која су постојала 90-их година.
Вулетић примећује да многим радикалним елементима у Хрватској, за које видимо да су и сада активни, не одговарају добри односи са Србијом, да у Приштини и Сарајеву има оних којима такође не одговарају добри односи.
„У том смислу лако се карте помешају и лако се може закувати простор Балкана. Ту постоје разлицицте опције, која ће бити активна зависи од много фактора, од нас овде, али зависи и од понашања великих сила“, сматра Вулетић.
Како каже, поред САД-а, Русија се такође труди да овде буде присутна, јер препознаје да у делу српске јавности, али и у делу политичке елите постоји незадовољство које је изазвано притисцима са запада, када је реч о признавању Косова, о томе на који начин би БиХ требало да буде уређена…
„Она препознаје да би то могао бити начин да се уплете у балканско поље“, констатује Вулетић, додајући да своје интересе има и Турска, која је регионална сила и то све јача.
Осим тога на овом простору има много људи муслиманске вероисповести, који виде Турску као силу која би њима могла да помогне, сматра Вулетић и додаје да и сама Турска препознаје да би њен политички утисак могао бити подигнут.
„Питање је на чију штету, па највероватније на штету Срба у БиХ“, приметио је Вулетић.
Улогу ЕУ у артикулисању политике на Балкану Вулетић сада види из „неког другог плана“, с обзиром да, како каже, Унија тренутно има својих проблема, а то је пре свега – како да након Брегзита артукулише архитектуру тог савеза европских држава.
„У том смислу постоји својеврсна дефанзива, па и дипломатска Европске уније. ЕУ има своје посебне интересе, али видимо да они често имају ограничења, иако је ЕУ имала врло конструктивну улогу током протеклих деценија у региону“, рекао је Вулетић.
Извор: Tanjug
