Постоји много обичаја везаних за начин спремања славе, али оно што често чујемо је полемика међу људима шта се након славе ради са свећом и славским жито
Једна од главних одлика православља је свакако крсна слава, а три основне ствари које припремамо за тај дан су свећа, жито и славски колач.
Постоји много обичаја везаних за начин спремања славе, али оно што често чујемо је полемика међу људима шта се након славе ради са свећом и славским житом.
Једни тврде да се и други дан славе пали свећа, а гости се житом служе све док се не поједе. Други заступају мишљење да се након славе служи само жито, али се не пали свећа, док трећи сматрају да су жито и свећа „резервисани“ искључиво за дан свеца ког обележавамо.
Свећа и њена светлост симболизују светлост Христове науке. Свећа гори целог дана на дан славе, а када желимо да је угасимо то чинимо са славским вином, а претходно се прекрстимо.
– Како су славске свеће углавном доста велике и не догоре на сам дан славе, када се угаси свећа се ставља пред икону или на неко друго место у кући. Обичај је да ту стоји до следеће године, а пали се приликом заједничких породичних молитви. Ако и дан након славе имате госте ваљало би да се помолите Богу и упалите свећу – рекао је за Телеграф.рс отац Драган.
Славско жито се кува и приноси у славу Божију, у част светитеља који се слави, за здравље и напредак дома и његових укућана, али првенствено за покој душа свих предака у том дому.
– Жито се спрема за сваку славу, иако постоји у народу веровање да се за „живе“ свеце не спрема жито. Верници треба да знају да се жито служи за душе упокојених предака. Пшенично зрно у хришћанству је симбол вечног живота, смрти и васкрсења, када се сеје оно умире и клија, али из њега се рађа нови живот који доноси стоструки род. Жито се служи гостима и укућанима док се не поједе, јер је грех да се баци – закључио је свештеник Драган.
Извор: [email protected]
