Слава Свети Никола је по броју оних који је славе, без премца међу Србима, а храмовна је и манастирска слава СПЦ. Како се верује у нашем народу, половина Срба слави Светог Николу, док друга половина иде у госте.
Живео је у 4. веку у граду Мира. Био је познат по томе што је тајно давао људима новац. У читавом хришћанству се поштује као светитељ и чудотворац. Свети Никола је заштитник морепловаца, трговаца, стрелаца, деце, и студената по целом хришћанском свету: на Истоку и на Западу. Заштитник је и државама Грчкој, Русији , Србији, Црној Гори и Македонији.
Народни обичаји и веровања
Данас, према традицији, никако не ваља прати веш, чистити кућу и радити било какве кућне послове. Људи су га још за време његовог живота сматрали за светитеља.
Моле му се немоћни, несрећни, болесни…
Призивали су га у помоћ при болестима, некој несрећи или немоћи. Хришћани верују да се он свима одазивао и да је свима помагао, а да је из његовог лица сијала светлост. У старости се разболео и преминуо 6. децембра 343. године. Свети Никола се и слави тога дана, што је у ствари 19. децембар по новом календару.
Пренос моштију
Дана 26. августа, 1071. године византијска војска је поражена од Турака Селџука тако да је Византија привремено изгубила контролу над великим делом Мале Азије. Ово подручје враћено је у састав Византије тек за време владавине Алексија И Комнина (владао 1081—1118), али је и даље остало под нападима Турака. Хришћани верују да се у овој пометњи Свети Никола у једном чудесном сну јавио неком часном свештенику из Барија и наредио да му се мошти пренесу у Бари (Италија) који је у то време био православни град и под православним патријархом. Мошти су у Бари стигле 9. маја 1087. године; према неким изворима, мошти су украли таљански пирати и пренели их у Бари, где се данас налазе. У сваком случају их у Барију верници са Истока и Запада поштују све до дана данашњега. Српска Православна црква на дан 22. маја прославља помен на Пренос моштију Светог Николаја.
Извор: Курир