Православни хришћани на задушнице према традицији обилазе гробове, прислуже свеће и у храмовима дају помене својим преминулим прецима. Верници на тај дан упућују молитве Богу за милост према упокојенима и опроштај грехова.
Ако се ми не молимо за наше претке који су нам живот подарили, макар из захвалности што смо живи захваљујући њима, како можемо очекивати да ће се наша деца молити за нас. Зато су задушнице важне и зато је битно сетити се упокојених и помен им направити. Наиме, уочи месних поклада, пред Васкршњи (Часни) пост су велике или зимске Задушнице. Пред Свету Тројицу, педесети дан по Васкрсу су летње или Духовске, док су уочи Михољдана (12. октобра) Михољске Задушнице.
Пред празник посвећен Светом великомученику Димитрију – Митровдан (8. новембра) су Митровске или јесење Задушнице. Такође, посебан дан када треба посетити гробове својих најмилијих Црква је одредила и Побусани понедељак, осми дан од Васкрса. Задушнице увек падају у суботу, када се организују и богослужења посвећена упокојенима, јер је Христос дан уочи Васкрсења, које се увек слави у недељу, провео у гробу.
У Цркви се на задушнице помињу и речи Светог Јована Златоустог, једног од највећих богослова: “Помозите покојнима и помињите их. Не оклевајте, дакле, да помогнете онима који су отишли и принесите ваше молитве за њих!” Осим Михољских или јесењих, у календару Српске православне цркве постоје још и Духовске или летне, пролећне – у седмици пре почетка Великог поста и Митровске или зимске.
На Задушнице се у цркама служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а после службе се иде до гробова покојника. На гробовима се прислужују свеће, а свештеници обављају појединачне парастосе и читају молитве за преминуле. Ако није могуће отићи на гроб покојника, њима се служи помен у цркви.
Молитва за покојне
Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу. И усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање лица Твога весели све од века свете Твоје. Даруј им царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу. Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш, и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и животворним Твојим Духом, сада и увек и увекове векова. Амин.
