Милом кад не може силом! Ово је суштина нове стратегије НАТО којом ће Алијанса покушати да на мала врата усиса Србију. План, који је скован у Вашингтону и Бриселу, направљен је на дужи рок и спроводи се у пет јасно дефинисаних фаза
Да се тактика НАТО према Србији у последње време драстично променила, показују пре свега честе посете највиших званичника Алијансе и више него ублажена реторика у односу на отворена питања генералног секретара НАТО Јенса Столтенберга и његове заменице Роуз Готемилер.
Поред тога, једино је Србија добила похвале на недавно одржаној Парламентарној скупштини НАТО у Букурешту, наши посланици одлазе на скупове у седиште Алијансе, а чести гости су им и представници медија из Србије.
Професор на београдском Факултету безбедности Милан Мијалковски слаже се да је реч само о промени стратегије.
– НАТО никад неће одустати од тога да окупира Србију. Само се мења начин на који то раде. Уместо да нас бију штапом, вабе нас шаргарепом. Та наводна пријатељска стратегија увелико је у току. ЕУ и НАТО су издвојили огроман новац за фондове за сузбијање руског утицаја у Србији, а Алијанса је увелико почела да финансира медије да што мање пишу о њиховој агресији на нашу земљу – наводи Мијалковски.
Активно се, кажу добро обавештени саговорници, кренуло и са проналажењем сарадника међу политичарима.
Лидер Народног слободарског покрета Мирослав Паровић тврди да су многи српски политичари уплетени у нову мрежу НАТО пакта.
– НАТО челници попут вукова у јагњећој кожи покушавају да похвалама, хуманитарним радом и ангажовањем политичара релативизују своју кривицу за рат у СФРЈ и бомбардовање Србије. Крајњи циљ је да добију власт у Београду, која ће променити спољну политику наше земље и усмерити је против Русије и Ердоганове Турске, која им окреће леђа.
Љубан Каран, потпуковник КОС у пензији, тврди да НАТО и САД готово не мењају зацртане циљеве и да зато посебно треба обратити пажњу на ово што тренутно раде у Србији.
Са ратних дејстава, истиче Каран, променили су тежиште на хибридни рат, односно на прљава прикривена дејства, али са истим циљем – да нас увуку у пакт.
Кључни корак јесте полагана промена ставова грађана Србије о НАТО, за шта ће бити ангажовани разнолики ресурси – и новчани и кадровски.
Стратегија подразумева и лобирање преко домаћих политичара, уз јаку медијску пропаганду, наручена истраживања са лажираним резултатима и слично.
Коначно, све ће бити запечаћено отварањем хуманитарног центра НАТО у Србији као пандана руском центру у Нишу, чиме ће Алијанса покушати да се представи као организација која помаже нашој земљи кад је најпотребније, у случајевима пожара, поплава…
Извор: Srpski telegraf
