Оно што родитељи примећују јесте да њихово дете говори страни језик и поносе се тиме.
Али не примећују да дете има стереотипну игру и понашање, да се не уклапа адекватно у вршњачку групу и друге ствари које су од суштинског значаја због којих они морају да се консултују са специјалистима.
Двогодишњи Димитрије из Лесковца своје прве речи изговорио је на чистом енглеском језику и, иако одлично разуме српски, одбија да комуницира на матерњем језику па су родитељи били принуђени да потраже помоћ стручњака.
Иако им је то у почетку било интересантно, родитељи су схватили да се суочавају са озбиљним проблемом у комуникацијском развоју њиховог детета.
„Није се одвајао од беби-канала који емитују цртаће на енглеском језику.
Ма колико да смо у почетку сматрали да нам је дете напредно и интелигентно па је научило страни језик тако рано, схватили смо да се суочавамо са великим проблемом јер са својим вршњацима одбија да комуницира на српском, бабе и деде, када га чувају, не разумеју ни једну једину реч коју изговори, а ми смо у чуду и страху да ће имати озбиљних проблема у комуникацији ако то не спречимо на време“, прича за Југмедиу двадесетшестогодишња мајка овог малишана.
Стручњаци из Развојног саветовалишта лесковачког Дечјег диспанзера, којима се ова породица обратила за помоћ, саветују хитно „укидање“ таквих беби-канала и укључивање детета у вршњачке групе, као и што чешћу и природнију комуникацију са бебом у том развојном периоду.
„И обавезно је да се дете укључи у вршњачку групу, пошаље у вртић, због развоја комуникације и језика и свакако се саветује искључивање свих тих канала са цртаним филмовима на страном језику“, каже психолог Развојног саветовалишта Снежана Стојановић Плавшић.
Оно што би требало да забрине родитеље на овакве појаве, будући да оне могу бити бити симптом озбиљнијих развојних поремећаја.
„Пре свега из спектра аутизма. Без потребе да застрашујемо родитеље, треба им скренути пажњу на то да ако се те енглеске речи појављују изоловано и не служе комуникацији, онда је то сигурно проблем због кога се треба обратити стручњацима.
Један од симптома неког од облика аутизма је да дете има проблем у комуникацији“, упозорава Стојановић Плавшић.
На жалост, родитељи то често не примећују или не желе да прихвате. „Оно што они примећују јесте да њихово дете говори страни језик и поносе се тиме.
Али не примећују да њихово дете има стереотипну игру и понашање, да се њихово дете не уклапа адекватно у вршњачку групу и друге ствари које су од суштинског значаја због којих они морају да се консултују са специјалистима“, наводи она.
ЗБОГ ТАЛЕНТА ДО СТРУЧНЕ ПОМОЋИ
Први пример вансеријског детета које говори енглески боље од матерњег је Димитрије Митровић из Ниша о коме су писали и национални медији, али су родитељи ипак морали да потраже стручни савет јер су страховали да га средина на одбаци због језичке баријере.
„Свакако би дете требало прво да најпре научи матерњи језик како би формирало нормалну комуникацију у околини у којој живи. Ако познаје и понешто из страних језика – одлично.
Ипак, зна се како се ти језици уче: у школама, на курсевима, па чак и у вртићима, такође уз стручну помоћ наставника“, закључује Снежана Стојановић Плавшић.
Проблем развоја комуникације код мале деце узима све више маха не смо код нас већ у читавом свету. Како на малишане утичу савремене технологије, телефони, рачунари, таблети и игрице и зашто је УНИЦЕФ покренуо глобалну кампању о раном развоју, читајте сутра на Југмедии.
Фото: Pixabay.com
Извор: Jugmedia.rs
