Један од осумњичених је убијен при хапшењу
Завршницу рада Хашког трибунала обележило је јучерашње самоубиство хашког оптуженика Слободана Праљка, али он није једини оптуженик који је, практично, преминуо у Хагу. Од почетка рада Трибунала, до данас, у Шевенингену преминуло је њих неколико, а свакако најпознатији међу њима је бивши председник СРЈ Слободан Милошевић.
Он је у Хагу, где се налазио због оптужнице за наводне злочине у Хрватској и на Косову, и за наводни геноцид у БиХ, преминуо 11. марта 2006. од срчаног удара, а пресуду није дочекао.
Доктор Милан Ковачевић, оптужен за геноцид над Муслиманима у Приједору, умро је у августу 1998. године у ћелији, а утврђено је да је преминуо од пуцања стомачне аорте. Ни он, као ни Милошевић, није дочекао пресуду.
Славко Докмановић био је председник општине Вуковар, а био је оптужен за злочине над цивилима 1991. године на Овчари. Нађен је обешен у ћелији 1998. године, и није дочекао пресуду.
Милан Бабић, који је у јануару 2004. године признао злочине над несрпским становништвом у Српској Крајини, обесио се само два месеца касније у ћелији. Бабић је претходно осуђен на 13 година затвора.
Генерал Здравко Толимир био је последњи Србин који је, прошле године, преминуо у Хашком трибуналу. Био је осуђен на доживотни затвор, и то због геноцида, а умро је природном смрћу, док је чекао да буде пребачен у затвор у коме ће служити казну.
Генерал Ђорђе Ђукић, који је био оптужен за злочине против човечности, пуштен је из хашког притвора 1996. због болести (карцинома), након чега је одмах примљен на ВМА у Београду. Ту је преминуо само месец дана након пуштања, тако да није ни дочекао пресуду.
Генерал-мајор Миле Мркшић, који је у Хагу осуђен за масовна убиства на Овчари, преминуо је 2015. године у затворској болници у Португалу. Боловао је од карцинома плућа, а иначе је био осуђен на 20 година затвора.
Прошле године преминуо је и бивши председник Републике Српске Горан Хаџић који је у Хагу оптужен за ратне злочине. Међутим, он је 2015. пуштен на неодређено време, и то због тумора на мозгу, а у Новом Саду је требало да сачека пресуду. То се није догодило.
Начелник Генералштаба ВРС Момир Талић, оптужен за геноцид у Босанској Крајини, пуштен је 2002. године да се брани са слободе. Међутим, он је боловао од карцинома плућа годину дана касније, и није дочекао пресуду.
Босански Србин Симо Дрљача, оптужен пред Хашким трибуналом за геноцид, убијен је 1997. у Приједору док је пружао отпор при хапшењу.
Бивши министар унутрашњих послова Србије Влајко Стојиљковић извршио је самоубиство пуцавши себи у главу испред зграде некадашње скупштине Југославије 2002. године, и то непосредно након што је парламент изгласао закон о сарадњи са Хашким трибуналом. Стојиљковића је, иначе, хашко тужилаштво теретило за злочине на Косову.
Извор: Srbija Danas/Blic.rs
