Србија

ОД РАЗГРАНИЧЕЊА ДО ПОТПУНОГ ПРИЗНАЊА: Шта садрже досадашњи предлози за решење коначног статуса Косова

У оквиру унутрашњег дијалога о КиМ до сада су у јавност доспела четири предлога за решење коначног статуса јужне српске покрајине, а од тога два предвиђају признавање независности Косова, уз озбиљне уступке српској страни.

Према најавама, представници власти у Србији највероватније ће у марту следеће године изаћи са коначним предлогом за решење статуса Косова. До тада би своје предлоге требало да изнесу представници цивилног сектора, НВО, стручњаци из области права и политике, а ставове би требало да изнесу и странке опозиције и власти.
– Треба да заборавимо да смо ми једини који одлучују и да знамо каква је улога Албанаца. Ствари треба да поставимо у рационалну раван, на национални ниво и да на такав начин о томе разговарамо – истакао је Вучић.

До сада је организовано неколико округлих столова тим поводом, а до јавности су доспела само два конкретна предлога за решење статуса Косова. Нешто раније ставове су изнели потпредседници Владе Ивица Дачић и Расим Љајић.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Признање независности, војна база Србије, заједничка валута…

Владимир Трапара, научни сарадник Института за међународну политику и привреду, предложио је да се Албанцима са КиМ понуди формално признање Косова, али под одређеним условима. Он сматра да би Србија са Косовом требало да потпише међународни уговор који би садржао све детаље договора са Приштином о узајамном формалном признању, као и да би тај документ могао да се зове „Споразум о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи“. Тако су се иначе звали споразуми које је СССР потписивао са својим суседима за време Хладног рата.

Он је представио и својих седам услова које, како је рекао, треба предложити Приштини у замену за формално признавање Косова. Међу њима је и предлог да остане назив Косово и Метохија, чиме би се, сматра, нагласило да је то и српска држава, односно да су Срби у статусу конститативног народа.
Међу његовим условима су и и да се забрани уједињење Косова и Метохије са Албанијом, да се америчка база Бондстил расформира, а уместо ње постави војна база Србије, те да се Србија и Косово обавежу да образују економску унију са заједничком валутом.

Реална унија Србије и Косова

Предлог о Косову који је скренуо пажњу државном врху и председнику Вучићу изнео је познати професор уставног права Владан Кутлешић. И његово решење предвиђа признавање независности КиМ, али и везивање Косова за Србију одређеним институцијама.

Он предлаже реалну унију две државе, односно царинску унију, јединствено тржиште и реалну политику. Како је Кутлешић рекао за „Блиц“, динар не би морао да буде јединствена званична валута, али би се користио као средство плаћање на Косову.

Његов предлог предвиђа и политичку и територијалну аутономију за Србе на северу Косова, док би они који живе јужно од Ибра добили персоналну аутономију (културну, језичку, информативну…). Такође, имовина СПЦ и српски средњовековни културни споменици, по његовом решењу, добили би функционалну аутономију, односно њима би управљао српски Републички завод за заштиту споменика културе или орган на КиМ којег би плаћала Србија.
Он предлаже и да Косово добије столицу у УН, а две стране потписале би обавезујући споразум да у међународним организацијама не могу да гласају једни против других. Део његовог предлога је и да се коначно решење усвоји на међународној конференцији, а на којој би учествовали представници највећих светских сила – САД, Русије, Кине, Немачке, Француске… и те државе би биле гарант овог споразума.

Разграничење на српски и албански део

О решењу за Косово до сада су се изјаснила само два политичара, а један од њих је изнео први потпредседник Владе Ивица Дачић. Он предлаже трајно разграничење на оно што је српско и албанско, као и нормализацију односа две стране.

Такође, Дачић сматра да српска црква и манастири треба да добију посебан статус и то стварањем самосталних манастирских заједница по атоском моделу у Грчкој. Лидер СПС предлаже и заједницу српских општина на југу Косова и финансијску надокнаду за узурпирану имовину.

– То је мој предлог који је заснован на жељи да Срби нешто добију. Ако желимо да Срби и Србија нешто добију, времена је све мање. За утопијске унапред изгубљене битке или за тезу да је Косово за Србе изгубљено има времена колико хоћете – изјавио је Дачић.

Пријем Косова у све међународне организације, осим УН

Предлог за КиМ изнео је и потпредседник Владе и лидер СДПС Расим Љајић. Он предлаже нормализацију односа са Косовом у три фазе, без признања независности јужне покрајине.

Прва фаза, како је рекао, предвиђа да се омогући потпуна економска сарадња са Косовом, где се у овом тренутку извози робе у вредности од преко 400 милиона евра. Лајић тврди да би потпуном сарадњом та цифра могла да буде удвостручена.

Друга фаза је отварање питања статуса Срба на КиМ, а Заједницу српских општина види као облик самоуправе за њих. Уз то, навео је Љајић, треба преговарати о питању имовине и културне баштине Србије на КиМ.

Трећи корак би били преговори о учлањењу Косова у међународне организације, осим у УН, уз јасне бенефите за Србију.

Заузврат, Србија би, сматра Љајић, могла да тражи низ ствари, од финансијске подршке за развој инфраструктуре, до убрзаног пута ка Европској унији, а у завршној фази требало би отворити преговоре око коначног статуса.

Извор: Blic.rs