Да ли желите да зарађујете 160.000 долара годишње? Једини услов за то је да говорите наш језик, да живите „преко Баре“ и да желите да – шпијунирате Србију. Звучи готово невероватно, али управо то пише у понуди за посао коју је пре неколико дана објавила америчка Централна обавештајна агенција ЦИА
ЦИА организује врхунску обуку за енергичне, креативне и упорне обавештајне професионалце. Инструктори језика извршавају програме који студентима пружају сва потребна културолошка и језичка знања потребна за рад и боравак у иностранству – наведено је у огласу за посао.
Пошто смо испунили основне услове, односно највећој обавештајној организацији на свету смо са два клика „обећали“ да ником нећемо рећи за какав посао конкуришемо и да се не дрогирамо – одлучили смо да се пријавимо. Једино смо „прећутали“ да нисмо из Америке. Иако смо прво очекивали да нам ЦИА тражи личне податке, и то детаљно за неколико колена уназад, на самом почетку питали су нас да ли смо држављани Сједињених Америчких Држава, да ли бисмо се преселили у Вашингтон и да ли се тренутно налазимо ван територије „обећане земље“.
Упорно су понављали обавештења да с потенцијалним кандидатима не желе да комуницирају преко „жице“, односно интернета и телефона, али то нас није спречило да попунимо формулар до краја. На следећој страни пријаве, с неколико кликова смо означили језик за који конкуришемо, године „предавања“, као и области којима бисмо подучавали студенте кроз српски језик (историја, политика, социологија, истраживања, симболи…).
Како пише на њиховом званичном сајту, нуди се посао за инструкторе српског језика који би „студенте“, будуће обавештајце, подучавали језику и култури нашег народа, како би они били способни за рад и боравак у другој земљи. Другим речима, Србин би обучио шпијуна који би, потом, са задатком дошао у Србију.
– ЦИА организује врхунску обуку за енергичне, креативне и упорне обавештајне професионалце. Инструктори језика извршавају програме који студентима пружају сва потребна културолошка и језичка знања потребна за рад и боравак у иностранству – наведено је у огласу за посао.
Пошто смо испунили основне услове, односно највећој обавештајној организацији на свету смо са два клика „обећали“ да ником нећемо рећи за какав посао конкуришемо и да се не дрогирамо – одлучили смо да се пријавимо. Једино смо „прећутали“ да нисмо из Америке. Иако смо прво очекивали да нам ЦИА тражи личне податке, и то детаљно за неколико колена уназад, на самом почетку питали су нас да ли смо држављани Сједињених Америчких Држава, да ли бисмо се преселили у Вашингтон и да ли се тренутно налазимо ван територије „обећане земље“.
Упорно су понављали обавештења да с потенцијалним кандидатима не желе да комуницирају преко „жице“, односно интернета и телефона, али то нас није спречило да попунимо формулар до краја. На следећој страни пријаве, с неколико кликова смо означили језик за који конкуришемо, године „предавања“, као и области којима бисмо подучавали студенте кроз српски језик (историја, политика, социологија, истраживања, симболи…).
Оно на шта је ЦИА посебно осетљива јесте коришћење наркотика, као и здравствено стање њиховог потенцијалног језичког инструктора. У обимном питању, кандидат одговора да ли је у последњих годину дана користио или злоупотребљавао неке супстанце у неограниченим количинама (кокаин, крек, марихуана, хашиш, хероин, опијум, морфијум), антидепресиве или халуциногена средства. Упозоравају нас да је све то лако проверљиво ако прођемо у ужи избор. Здравље будућег радника ЦИА требало би бити беспрекорно, па стога није пожељно да онај ко друге учи о Србији буде алкохоличар, срчани болесник, да има реуму, проблем с костима и мишићима, АИДС, и да је бивши зависник.
Последња група питања пре финалног остављања личних података јесу раса и нација. Американци из најпознатије светске обавештајне службе овде не иду „у ситна цревца“, само их занима да ли припадамо латино групи народа, црној, белој, црвеној или жутој раси. И уколико смо „мешавина“ Американаца и Пакистанаца, Арапа, Кинеза или Африканаца, да то обавезно наведемо.
На самом крају упитника, када смо оставили име, презиме, адресу и број телефона, изненадили смо се код датума рођења, јер нам је ЦИА тражила месец и дан, али не и годину. Домен ове обавештајне агенције је још осамдесетих година потврдила реплика из култног филма „Балкански шпијун“.
Онај ко конкурише за било који посао у овој обавештајној агенцији мора остати нем пред пријатељима, породицом, чак и пред супружником. Када кандидат прође сва ригорозна тестирања и постане припадник тајне службе, он ће добити визиткарте и „занимање“ у некој другој компанији и инструкције о томе како да се понаша.
Извор: novosti.rs
