Практична испитивања перспективног ракетног система ВБР „Торнадо-С“ у калибру 300мм, одржала су се и у Сирији. Према речима генералног директора НПО „Сплав“, ова испитивања су веома успешно прошла тј. објекти напада који су се налазили на различитим даљинама, претворени су у „прах и пепео“.
Вишецевни бацач ракета (у даљем тексту скр. ВБР) „Торнадо-С“ ће у артиљеријско-ракетним јединицама заменити тренутно најјачи руски оперативни систем када је у питању ватрена моћ ВБР 9К58 „Смерч“. Ово артиљеријско-ракетно оруђе је још 1987. године ушло у наоружање. Једна лансирна јединица има капацитет од 12 ракета у калибру 300мм. Ракета тежине од скоро једне тоне, могла је да добаци на даљину од 90км. Плотунска ватра из једне лансирне јединице траје мање од 40 секунди, а група од 12 ракета је могла да покрије површину од 672,000 м2.
Као што смо рекли, 9К58 „Смерч“ одликује изузетно велика ватрена моћ, као и домет који се по својим параметрима приближио системима који су својствени тактичким балистичким ракетама.
„Торнадо-С“ представља дубоку модернизацију овог система. Када се гледа споља, нема неких великих визуелних разлика између најновије верзије ВБР „Торнадо-С“ и претходника 9К58 „Смерч“. Највеће разлике су приметне када се уђе у возило, као и у ракетном потенцијалу који се крије унутар лансера.
Пре свега, у потпуности је замењен СУВ (систем за управљање ватром) који је повезан са сателитском навигацијом ГЛОНАСС и дигиталним балистичким компјутером. До сада је за целокупан посао био задужен комплекс 1В152 „Капустник“ које се налази на бази оклопног транспортера точкаша БТР-80. Он је био у саставу командног пункта артиљеријског дивизиона. По пријему информације из овог возила, артиљерци су до сада као за време Великог отаџбинског рата (1941-1945), ручно окретали платформу са ракетама у правцу циља.
Када је у питању „Торнадо-С“, посада сада уопште не треба да излази из возила. Све се обавља у возилу преко дигиталног балистичког рачунара, а хидраулика и електромотори покрећу лансирну јединицу у правцу који израчуна компјутер. Цео комплекс може да ради у потпуно аутоматском режиму, где је повезан са командим пунктом или мрежом беспилотних извиђачких летелица које круже у ширем рејону око лансирне јединице. Специјално развијене ракете за овај систем имају способност да уместо бојеве главе носе склопљени беспилотни роботизовани апарат, који помоћу ракетне платформе може да одлети на даљину преко 70км, где се одваја од ракетног мотора и отпочиње операцију извиђања непријатељске дубине.По одвајању од ракете, овај уређај има аутономију лета од неких 20 минута, што је сасвим довољно да се уочи широк спектар непријатељских циљева на површини од 25км2, и то на подручју где непријатељ „мисли“ да је безбедан. Команди пункт који управља са десетинама лансирних јединица „Торнадо-С“, у реалном времену врши пријем слике од једног или групе минијатурних летећих извиђача, и концентрише „гром и пакао“ ка откривеним циљевима. Максимални домет ракета за „Торнадо-С“ је 120км, са расипањем који се мери у метрима. Салва од најмање 50 ракета коју је у стању да лансира батерија ових средстава, достиже до максималне даљине за 2-2.5 минута. Свака од ових ракета је опремљена различитим типовима бојевих глава, чија тежина појединачно достиже и читавих 300кг! Уобичајен плотун ракетног дивизиона опремљеног овим средствима омогућава лансирање 150 и више ракета у калибру 300мм, које практично једновремено падају на уско одређен циљ. Ово ослобађа рушилачку снагу која је равна тактичком нуклеарном удару, и ништа од живе силе и борбене технике која се затекне на том месту, нема апсолутно никакве шансе за преживљавање.
Даље…
Руски ракетни конструктори су близу развоја ракете која ће имати домет од најмање 200км. Развој ракете је на себе преузео чувени руски концерн НПО „Сплав“. По мишљењу експерата, нова ракета је намењена уништавању читавог спектра циљева укључујући и оне са минијатурним димензијама. Овакав систем навођења омогућава ефективни домет ове ракете на даљинама и до неколико стотина километара дубоко у позадину непријатељског фронта. На прецизност ракете неће имати утицаја метеоролошке прилике, као ни доба дана (дан/ноћ). Принцип њеног навођења је обезбеђен преко система ГЛОНАСС. Потребно је само унети тачне координате циља у комплекс који наводи ракету. Током свог лета ракета (захваљујући интегрисаним гасодинамичким стабилизаторима) коригује своју путању у складу са задатим елементима и обрушава се на циљ готово са снајперском прецизности. Овакав принцип навођења обезбеђује вероватну кружну грешку од свега 1-3м на даљинама од 200 па и више километара. У односу на стандардне пројектиле, за ову ракету је предвиђена интеграција још ефикасније бојеве главе.
Артиљеријске јединице ЗВО (Западног-војног округа) су добиле прве батерије дубоко модернизованих средстава „Торнадо-С“. До 2020. године овај високо-аутоматизовани систем ће у 100% обиму заменити досадашња ракетна средства у калибру 300мм 9К58 „Смерч“.
Треба напоменути да је руски војно-индустријски комплекс (у наставку текста скр. ВИК) успешно модернизовао и славни вишецевни бацач ракета БМ-21 „Град“. Модернизовани систем сада носи име 9К51М „Торнадо-Г“ и по речима произвођача, у односу на базичну верзију, ефикаснији је за читавих 15 пута. Такође, нова технологија израде ракетне муниције у калибру 122мм обезбедила је далеко већи домет пројектила у односу на стандардне ракете које је користио БМ-21 „Град“. Максимални домет ракета које употребљава 9К51М „Торнадо-Г“ износи 100км. Тренутно се у артиљеријско-ракетним јединицама руске војске налази 36 јединица овог оруђа.
Поред овог оруђа руски ВИК, је при крају развоја још једног вишецевног бацача ракета ознаке 9К512 „Ураган-1М“, који ће представљати модуларни бикалибарни ракетни комплекс (употребљаваће контејнере са ракетама у калибру 220 и 300мм). Максимални домет овог оруђа је пројектована на даљинама до 120км.
Извор: rs.rbth.com
