РУСИ СПРЕМАЈУ БИОЛОШКУ РЕВОЛУЦИЈУ, ЉУДИ ЋЕ ПОПУТ РИБА УДИСАТИ ТЕЧНОСТ: Људски род више неће бити исти!

Приликом сусрета потпредседника Владе Дмитрија Рогозина са председником Србије Александра Вучића у једној од лабораторија, пас је убачен две минуте у посуду са специјалном течном материјом засићеном кисеоником. После процедуре, пас је, како је саопштио и Рогозин, жив и здрав. Каква је то врста течности?

Научници су синтетизовали непостојеће у природи материје – перфлуорокарбонат, у којем су међумолекуларне силе толико слабе да се материја посматра као нешто између течности и гаса, а раствара кисеоник 18-20 пута више од воде, каже др Јевгениј Мајевски, професор, шеф лабораторије енергетских биолошких система Института теоријске и експерименталне биофизике, један од стваралаца перфторана, тзв. плаве крви.

Мајевски ради на медицинским истраживањима перфлуороугљеника од 1979. године.

Председник Србије Александар Вучић приликом испитивања технологије течног дисања током састанка са Дмитријем Рогозином

При парцијалном притиску од једне атмосфере у 100 мл воде раствара се свега 2,3 милилитра кисеоника. Под истим условима, перфлуорокарбонат може да садржи до 50 милилитара кисеоника. То га чини потенцијално погодним за удисање.

– На пример, при потопању у дубину, сваких 10 метара повећава се притисак за најмање једну атмосферу. Као резултат тога, груди и плућа ће се смањити до те мере да ће дисање бити немогуће. А ако се у плућима налази течност за пренос гаса, која је много гушћа од ваздуха, чак и воде, онда ће плућа моћи да функционишу. У перфлуороугљениковим растворима могуће је растопити кисеоник без додатка азота, којег има много у ваздуху и чије је растварање у ткивима један од најзначајнијих узрока кесонске болести (декомпресивна болест) приликом доласка из дубина на површину – наставља Маевски.

Кисеоник улази у крвоток из течности која попуњава плућа. Такође може растворити угљен-диоксид.

– Принцип дисања је савршен као код риба. Њихове шкрге пропуштају огромне количине воде узимајући кисеоник растворен у њој, те га шаљу у крв. Човек нема шкрге, и сва размена гасова иде кроз плућа, а чија је површина око 45 пута већа од површине тела. Како ваздух пролази кроз њих ми удишемо и издишемо. У томе нам помажу респираторни мишићи. Пошто су перфлуороугљеници гушћи од ваздуха, дисање на површини може бити проблематично – објашњава он.

Маевски верује да ће руски научници у наредних неколико година довести демонстрирану технологију у практичну употребу

Фото: Pixabay.com

Извор: vostok.rs