Досад је Српска била обавезна да ради све што доприноси евентуалној интеграцији БиХ у НАТО, али је више радила против тога јер се на првом месту опире захтеву да се имовина војске пренесе на централне органе БиХ, што практично значи антидејтонско задирање у права Републике Српске.
Најава председника Републике Српске о суспензији Акционог плана за чланство у НАТО сасвим је, према оцени аналитичара из Бањалуке Анђелка Козомаре, очекивана после усвајања Декларације о војној неутралности и након, како каже Козомара за Спутњик, агресивних покушаја последњих месеци да се најатрактивнији војни објекти који су на подручју Српске књиже на армију БиХ, пошто би то сутра постало власништво НАТО-а ако би БиХ ушла у НАТО.
То би у пракси, прецизира Козомара, значило да би, на пример, у центру Бањалуке биле јединице НАТО-а, да би најатрактивније војне коте контролисала војска НАТО-а, она која је Србе два пута бомбардовала.
Ако буде према Дејтону, Српска нема бриге
Председник Српске је истакао и да ће сви представници ове републике морати то да подрже с обзиром на то да је у Народној скупштини РС недавно усвојена Декларација о војној неутралности РС. Српска не жели да има границу на Дрини, која би, како је оценио Додик, била и граница неких војних савеза. „Република Српска то не крије и пратиће Србију по том питању„, навео је председник РС и додао да РС подржава политику о војној неутралности коју спроводи Србија. Према његовим речима, РС одговара војна неутралност, јер не може да пређе преко чињенице да је „НАТО бомбардовао српски народ, а штете од тога се још осете“.
„Све што је најављено од стране председника Српске је сасвим очекивано и треба подсетити јавност да у важним међународним одлукама број становника, односно оно на шта бошњачка страна рачуна, не доноси одлуке већ се оне доносе равноправно. Према Дејтонском споразуму, Република Српска мора да се пита за све важне одлуке, као што је на пример и ова о евентуалном чланству у НАТО“, напомиње Козомара.
Више пута је речено, подвлачи он, да РС неће у НАТО и да неће дати сагласност да БиХ уђе у НАТО све дотле док то Србија не уради, јер се не може помирити са чињеницом да ракете НАТО-а буду на Дрини окренуте према Србији.
Досад је Република Српска била обавезна да ради све оно што доприноси евентуалној интеграцији БиХ у НАТО, подсећа за Спутњик политиколог Александар Павић, али РС је више радила против тога јер се, сматра Павић, на првом месту опире захтеву да се имовина војске пренесе на централне органе БиХ, што практично значи антидејстонско задирање у права Републике Српске.
„Тако да се у последње време практично Република Српска више бавила тиме како да спречи даље интеграције у НАТО, а које би ушле у ингеренције Српске, што би опет било кршење Дејтона“, наглашава Павић.
Најава председника Српске је, истиче Павић, више ствар начела.
„Став РС је начелан и Додик хоће да каже: да Република Српска треба да буде усаглашена са Србијом и да ако је Србија прогласила неутралност, то исто треба да уради и Република Српска и зато свако даље интегрисање у правцу чланства у НАТО, у које би била укључена РС било би у функцији раздвајања РС и Србије и у безбедносном и у геополитичком смислу. И практично прављење тврде границе усред истог народа“, јасан је Павић.
Српска уз Србију, а опозиција?
Иницијатива Милорада Додика је, сматра тај политиколог, јако добра и јако потребна јер РС неће да прихвати да имовина војске буде пренета на централне органе, а без тога не може до краја да буде спроведен Акциони план и НАТО интеграција која је у функцији слабљења, па и евентуалног укидања РС.
За представнике РС у заједничким органима БиХ, напомиње Анђелко Козомара, обавезујућа је одлука Скупштине РС о војној неутралности и према Уставу и према законима, иако они то досад нису показивали као обавезу.
„Међутим, мислим да су и они, барем према оно што у јавности заступају, сагласни да РС треба да блокира улазак БиХ у НАТО, односно да следи пут Србије. Теоретски, они могу да не поштују Декларацију и захтев председника РС, али би то били супротно њиховим јавним изјавама, а и следећа година је изборна у БиХ и то би страховито негативно утицало на њихов рејтинг у српском бирачком телу“, указује Козомара.
Милораду Додику је, према мишљењу Александра Павића, да би спровео овакву намеру, потребно да има сарадњу са српским представницима у централним институцијама у Сарајеву, који су из опозиције у РС.
„И зато је важно да и опозиција и власт буду на истој страни. Не сме да се деси да представници Српске у централним органима увлаче РС у даље интеграције са НАТО-ом мимо воље већине гласача у РС“, посебно наглашава Павић.
Павић подсећа да органи БиХ не могу ништа да ураде без консензуса сва три народа, па је довољно да српски представник уложи неку врсту вета и интеграција у НАТО неће проћи.
Извор: rs.sputniknews.com
