Комшије из Кентакија кажу да није подносила само једну ствар – ратне филмове. То им је било чудно…
Азру Башић (58) из Ријеке, познатију као „Крвава Азра“ и „Азра два ножа“, суд у Босни и Херцеговини данас је осудио на 14 година затвора због злочина почињеним над заробљеним српским цивилима у Дому ЈНА у Дервенти и у селу Поље 1992. године. Башићева је у новембру 2016. године из САД изручена Тужилаштву БиХ. Била је сведок и учествовала је у многим ужасним злочинима, а једном војнику је одсекла полни орган
Башићева је осуђена да је као припадник Хрватског већа одбране од 26. априла до почетка маја 1992. године учествовала у убиству, мучењу и наношењу великих патњи и повреда српским заробљеницима.
Тужилац је затражио од Суда БиХ да приликом одређивања казне узме у обзир чињеницу да је Башићева показала нарочиту окрутност и упорност приликом чињења кривичног дела, посебно током убиства Благоја Ðураша, као и потпуно одсуство кајања и избегавање екстрадиције из САД.
Као отежавајућу околност тужилаштво наводи и држање Башићеве, која се хвалила како је убила Ðураша.
КО ЈЕ АЗРА БАШИЋ?
Рођена је у Хрватској и користила је имена Азра Ковачевић и Изабела Башић. Неколико година живела је у Кентакију, САД, где је радила у старачком дому и фабрици за прераду хране пре него што је ухапшена у марту 2011.
Комшије из Кентакија кажу да није подносила само једну ствар – ратне филмове. То им је било чудно.
– У трену би је облио хладан зној, почела би да мрмља себи у браду, па нагло мењала програм – сећа се један од комшија.
Азра је родом из претежно муслиманског села Которско, недалеко од Добоја. Многе породице из тог краја одселиле су се на Запад у потрази за бољим животом још педесетих година прошлог века, а неки су остали у Ријеци, отакле су планирали да се отисну према Италији. То је учинила и њена породица.
Из тог је доба мало података о Алешевићима, али се прича да јој је отац био поморски капетан. Када је букнуо рат, она се из Ријеке вратила у родни крај и узела пушку. Њен ратни пут је прави пример хаоса у Босни.
ЗЛОЧИНИ КРВАВЕ АЗРЕ
У САД је признала да је починила више убистава, иако је у захтеву из БиХ за екстрадицију поменуто само једно.
„Њујорк Тајмс“ тада је пренео сведочење Стива и Луси Ломан, код којих је у градићу Стентону последњих пет година живела Башићева.
– Било јој је мука само када је убила првог човека јер је била лицем у лице с њим. Ситуација убиј или буди убијен. После првог смакнућа, остала су ишла много лакше – рекао је Стив Ломан.
Ломанови наводе да Башићева никад није крила да је учествовала у сукобима. Она им је испричала да је, наводно, присуствовала када су српски војници силовали девојчицу. Ломан је рекао да је она касније наишла на једног од „војника силоватеља“ и да није дозволила својим саборцима да га убију из ватреног наоружања, већ да му је она одсекла полни орган.
Према судским документима, она је малтретирала преко 200 Срба. Оптужница је, такође, терети за паљење затвореника, чупање ноктију, откидање ушију и урезивање крстова и слова „с“ у месо затвореника.
– Мом оцу Благоју Ђурашу крвници су прво избили зубе, поломили кости, додатно га мрцварили убодима ножа, терали га да на коленима хода по стаклу, с каишем око врата, а онда га је Азра Башић, не трепнувши – заклала! Потом су хрватски војници са припадницима домаћих хрватско-муслиманских јединица, предвођени крвавом Азром, играли око мртвог тела. Она је добитно подврискивала: „Један војвода мање“.
Овако је за „Новости“ почео потресну исповест Славиша Ђураш (40).
– Још је страшније, она је тројицу наших комшија, Радојицу Гарића, Драгана Ковачевића и Мила Кузмановића, како су ми они лично испричали, терала да лижу и пију крв из пререзаног врата мог оца. Питала их је да ли би им уместо четничке, можда више годила и слађа била усташка крв – прича са горчином Славиша Ђураш.
За разлику од Гарића и Ковачевића, Миле Кузмановић, није дочекао излазак монструма пред лице правде. Преминуо је. Шест поломљених ребара, готово смрскана глава, ишчупани нокти, урезана четири слова „С“ на телу, као и друге муке којима су га подвргли Азра и њена сабраћа по злочину, допринели су да прерано оде са овог света.
Атмосфера и дешавања у данашњем Дому културе у Дервенти, на чијем улазу је подигнута спомен-плоча, били су девети круг пакла. Међутим, није Азра само терала Благојеве заробљене комшије да лижу и пију крв из његовог пререзаног врата. Терала их је и да га држе, док су му крвници ломили кости. Иронијом судбине, то ће се касније показати кључним у идентификацији његових посмртних остатака.
Други логораши сведочили су да је Азра затвореницима клештима резала уши, кидала им полне органе… Неке је скинула, натерала их да пузе по поду пуном стакла, а она би седела на њиховим леђима и ставила им у уста уже које је повлачила рукама. Терала их је и да једу посољени новац који су им пронашли у џеповима, пију бензин… Све време су брутално тучени. Неколико пута је, према сведочењима преживелих, Азра лично урезивала четничке знакове на чела затвореника.
Сведок Здравко Видовић дао је три изјаве. У првој, коју је дао 21. новембра 1994. године у Основном суду у Дервенти, рекао је да су га, након хапшења 26. априла 1992. године, припадници ХВО и Ријечке бригаде, са мештанима из Чардака одвели у Дом ЈНА где су их терали да гутају со и једу југословенске динаре.
– Ту су били неки Гавран и Азра. Ударали су нас ногама, рукама, палицама. Сви смо били крвави, а они су нас терали да са пода лижемо крв. Када је на под од удараца пао Благоје Ђураш, пришла му је Азра и ножем пресекла врат. То смо морали гледати, а ја нисам смео. Пришао ми је један војник и, уз претњу ножем, натерао да то гледам – испричао је Видовић.
Он је сведочио да је, са осталим заробљеницима, одведен у подрум у којем су били два дана. За то време, затворени Срби су одвођени на испитивање, након чега су се враћали крвави. Из Дома ЈНА, пребачени су у логор на Рабичу.
У изјави од 23. маја 2006. године, коју је дао у Полицијској станици у Дервенти, Видовић је навео да је након заробљавања 26. априла 1992. године, са 30-так мештана Чардака одведен у једну кућу у селу Поље, где су их војници ХВО и Ријечке бригаде одмах почели тучи.
– Након два часа, одвели су нас у Дом ЈНА у Дервенти, у којем су нас појединачно изводили на испитивање. Говорили су нам да смо четници и питали ко је војвода. Предвече је доведен Благоје Ђураш којег су претукли јер су мислили да је он војвода. Азра је клекнула поред њега и казала: „Видећете сада како Аркановка коље“ – рекао је Видовић.
Извор: Телеграф.рс
