Срби су означени као агресори и у новом Закону о правима хрватских бранитеља из домовинског рата, због којег се сада најављује да ће Хрватска тражити 40 милијарди евра ратне одштете од Србије.
По најавама политичара из Хрватске, овај закон ће да послужи и као повод да се од Србије тражи око 40 милијарди евра ратне одштете. Иако су Срби већ проглашени агресорима у Декларацији о домовинском рату која је усвојена 2000. године.
Нови закон је од почетка био споран због реченице „агресију на Хрватску извршиле су Србија, Црна Гора, ЈНА и паравојне јединице из БиХ, уз помоћ великог броја припадника српске националне мањине у Хрватској”. Реакција јавности и српских представника у Хрватској само је мало ублажила ту формулацију и из коригованог текста су избачене „паравојне јединице из БиХ”, док је „велики број припадника српске националне мањине у Хрватској” замењен са „делом српског пучанства у Републици Хрватској”. Занимљиво је да су троје Срба, из редова Самосталне демократске српске странке, ипак били суздржани када је овај закон усвојен у парламенту. Милорад Пуповац, лидер СДСС који је пре два месеца дигао приличну буру и упутио оштре критике због новог закона, објаснио је како „бити суздржан може значити и бити против“.
У тражењу ратне одштете најгласнији је био Давор Иво Стиер, европарламентарац ХДЗ, који је од повереника за проширење Штефана Филеа затражио да се Србија притисне по питању плаћања ратне одштете Хрватској. Основ за то Хрватима је Споразум о нормализацији односа које су 1996. године потписале тадашња Југославија и Хрватска, односно Милан Милутиновић и Мате Гранић. Једна од тачака споразума је да се једни другима обавезују исплатити ратну одштету, а Хрватска сматра да је већи део својих обавеза испунила. Захтевима се придружио и Миро Буљ, посланик Моста, који је израчунао да Србија треба Хрватској да плати 40 милијарди евра одштете.
– Нови Закон о бранитељима није никаква правна основа да се тужи Србија и тражи ратна одштета, за то су одређени међународни судови где је Хрватска тужбу за геноцид већ изгубила. То је национални закон и има утицаја само у границама Хрватске и нема никакве везе са међународним правом. Хрвати су формулације Срба као агресора већ имали и у ранијим актима и декларацијама које су усвајали, па је можда због тога реакција из Србије на доношење овог закона још тиха, али можда је и буде – рекао је Слободан Орловић, професор Правног факултета у Новом Саду.
Са друге стране, Милорад Пуповац сматра да овај закон стигматизује већи део Срба у Хрватској, има негативне политичке и правне консеквенце и додатно отвара сукобе између Хрватске, Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе пошто поново отвара питање о узроцима и последицама рата.
Председник Србије Александар Вучић изјавио је да је доношење овог закона за Србе веома тешко.
– Замолићу и представнике ЕУ да разговарају са Хрватском ако уопште буду желели било кога да чују. У сваком случају, с наше стране постоји добра воља да ствари решавамо на најбољи могући начин, добросуседским односима – рекао је Вучић.
Бранитељи
Из Црне Горе, која је такође означена као агресор, за сада нема званичних реакција.
Иначе, нови закон скупо ће да кошта грађане Хрватске, процењује се да ће се због њега од 2018. до 2025. године издвајања за бранитеље повећати за око 490.000.000 евра.
Фото: Pixabay.com
Извор: Blic.rs
