Немци су светски познати по педантности, али некада заиста у томе знају да претерају и да изненаде сваког иоле нормалног човека. Кад кажемо нормалног не мислимо на то да је нормално бити аљкав и немаран, већ да је нормално имати некакав баланс и не бити баш таква цепидлака каква Немци знају да буду.
Ништа боље не илуструје оно о чему причамо као што то ради случај Светолика Драгачевца, тада пензионисаног среског начелника из Параћина, коме се ове године навршава 132 године од рођења и 73 од погубљења.
Наиме, 25. марта 1941. године, на дан када је влада Цветковић-Мачек потписала приступање Краљевине Југославије Тројном пакту (не би ли спасила земљу од сигурне пропасти која је дошла захваљујући британски мотивисаним и плаћеним државним ударом два дана доцније, када смо због браће Француза и браће Енглеза, слично као и сада што хоћемо због браће Руса, изабрали и добили гроб), сео је Драгачевац за астал и написао бесни телеграм немачком фиреру Адолфу Хитлеру.
Телеграфиста у параћинској пошти је прво примио текст од Светолика, али када је видео на кога је адресиран и када је видео шта у њему пише, одбио је да га пошаље. Међутим, пензионисани начелник није одустајао па је на крају некако службеника приволео да одради свој посао. Ипак, пошто му није веровао, отишао је кући, сео за свој радни сто, написао писмо па и њега послао пут Берлина.
Шта је то писало у писму, када је телеграфиста одбио да ради свој посао?
Преносимо вам га у интегралној верзији:
„Нит правде прекинут је. Зацарила обест и сила. Велики тлаче мале и у својој осионости не познају Бога; немају душу.
Крвожедни Хитлер хита да ниједна њива на овоземаљској кугли не остане незасејана јадом и чемером. Ни наша напаћена Отаџбина није поштеђена. Пружамо ти своју поштену руку, али ти хоћеш и срце. У жељи да освајаш и тлачиш ти нам газиш оно што нам је кроз сва робовања и кроз векове било најсветије-газиш нам слободу и част, газиш нам понос.
Теби, Хитлере, Каинов сине, ми деца великих отаца и дедова узвикујемо: Доста! Не слушаш ли, наићи ћеш на бодре мишице наше. Пролићемо ти крв и ногом ти, аждајо, стати на врат да се не дигнеш. Упамти да нас је можда Господ Бог одредио да код нас добијеш одмазду за сва недела. Упамти.
Светолик М. Драгачевац, срески начелник у пензији“.
Слање писма Драгачевац је прославио уз музику у кафани, а музиканти су му све време свирали маршевску музику и непрестано понављали рефрен „Хитлер обрао бостан“.
Обрао га тада није, то се десило тек касније, али је свакако упамтио, као што га је Светолик и замолио. Да ли застрашен Светоликом (сумњамо), да ли застрашен клетвом (сумњамо), да ли Србима (сумњамо), тек Светолик Драгачевац је ухапшен чим су Немци ушли у Параћин 9. априла исте године, можда две недеље након слања писма. Могло би се нагађати и да је можда нека јединица специфично јуришала на Параћин, директно на Светолика, само да би га лишила слободе.
Наводно, потказао га је фолксдојчер Јозеф Паулус који је у Параћину имао малу ткачку радионицу и који је одмах потом постао окупациони градоначелник Параћина. Драгачевац је прво завршио у затвору у Грацу, а потом је пребачен у логор Матхаузен.
У овом логору је и умро 9. јула 1942. године. Депеша коју је Оперативној команди Безбедносне полиције и Државној безбедности у Београду послао криминалистички саветник Вајс, пише да је Светолик преминуо од запаљења трбушне марамице. У истој се депеши тражи и да се о томе обавести покојникова супруга Јелена, те да јој се каже да је леш кремиран.
Опет та стравична немачка педантност. Било како било, Светолик Драгачевац је проглашен од стране СУБНОР-а жртвом нацистичког терора, а у Параћину има и своју улицу.
Коначно, његова је клетва заиста и стигла Хитлера. Ко зна, можда му је оно Светоликово „упамти“ прошло кроз главу трен пре него што ће себи пуцати у лобању, у берлинском бункеру пролећа 1945. године, скоро тачно четири од како је писмо примио.
Извор: Telegraf.rs
