Издвајамо Србија

ЕУ НАМ ЈАСНО СТАВИЛА ДО ЗНАЊА: Србија не може постати чланица док не призна КиМ и реши све спорне границе!

Pixabay.com
loading...

ЕУ сигурно неће примити једну земљу која са суседима има било каква отворена питања – јасна је порука Брисела Београду

Београду је више него јасно саопштено да Србија мора да има јасно дефинисане границе, како би постала чланица ЕУ. У светлу тога да ће 6. фебруара бити представљена Статегија о проширењу Уније на Западни Балкан, којом ће бити представљене и конкретне обавезе земаља на том путу, све више долази до изражаја да се мора решити и питање Косова и Метохије. Међутим, иако у том смислу то најзначајније питање, када треба дефинисати границе, наша земље има још нерешених проблема.

– Ако неко жели да приступи 2025. године онда морамо са преговорима завршити 2023. Годину дана треба за ратификацију споразума ЕУ – указао је европски комесар за проширење Јоханес Хан.

Међу задатке које кандидати морају обавити Хан убраја пре свега примену владавине права, а као други услов навео је да ЕУ сигурно неће примити једну земљу која са суседима има било каква отворена питања.

– Конфликти око граница као што имају две чланице Словенија и Хрватска убудуће у Унији не смеју постојати. Наравно Србија мора ситуацију око Косова да реши. Постоје и даље отворена питања између Србије и Хрватске, Црне Горе и Косова, Албаније и Грчке – указао је Хан.

Зашто је ово питање важно Бриселу, проистиче из увеженог конфликта, односно учлањења подељеног Кипра у европску породицу народа, да би касније ескалирао и проблем бивших југословенских република око Пиранског залива.

Као што је Хан навео, Београд оптерећује проблем са Приштином и Загребом, али и оно што је изоставио – Сарајевом.

ГРАНИЦА СА ХРВАТСКОМ

Прошло је годину и по дана откако су Александар Вучић, тада као технички премијер, и Колинда Грабар Китаровић, председница Хрватске, у Суботици потписали Декларацију о унапређењу односа Србије и Хрватске. Једна од тачки документа подразумева и решавање спора око границе на Дунаву, која је дугачка 145 километара.

Међудржавна комисија за утврђивање границе Србије и Хрватске формирана је још пре 13 година, али осим изнетих ставова о томе како одредити границу, ништа није учињено. Чланови Комисије су се мењали после сваких избора.

Предлог Србије је да гранична линија буде средина Дунава, док Хрватска инсистира на одређивању границе по катастру, који није мењан још од Аустроугарске.

– Наш приступ је најчешћи у свету, док предлог Загреба подразумева да би део хрватске територије, са наше стране, стигао до близу Апатина, док би мањи део са хрватске стране припао нама, пошто је Дунав мењао ток временом – објашњава за наш портал Александар Попов, директор Центра за регионализам.

Овај проблем би у крајњем случају могао да се реши пред међународним судом, јер су се према Декларацији коју су потписали Вучић и Китаровићева, обе државе сагласиле да су спремне да свој свој територијални спор изнесу пред међународне правосудне институције, уколико тај проблем не реше преговорима у разумном року.

– Одлука арбитраже би била коначна и на њу не би имали право жалбе – упозорава Попов.

Међутим, он сматра да би Србија била у лошијој позицији, јер је Хрватска чланица ЕУ.

– Ми смо раније требали више да инсистирамо на решавању овог спора, јер би до сада већ дошли до решења или би спор већ био на арбитражи. Овако Хрватска може и то да искористи као један од разлога за блокирање нових поглаваља у преговорима о приступању Србије ЕУ – закључио је Попов.

ГРАНИЦА СА БОСНОМ И ХЕРЦЕГОВИНОМ

Граница између Србије и БиХ, дуга 335 километара, 97 одсто је утврђена, а преостала три одсто (40 километара) односе се на четири места:

1. код хидроелектране “Зворник”;

2. код хидроелектране Бајина Башта” на Дрини (ови објекти припадају Републици Србији, али их пресеца државна граница која води коритом Дрине);

2. село Штрпци у општини Рудо (железничка пруга Београд-Бар на дужини од 12 км пролази кроз територију БиХ);

4. села Међуречје и Саставци, између општина Прибој у Србији и Рудо у БиХ (територија површине око 400 ха која припада БиХ, али је са свих страна окружена територијом Србије).

Спорне тачке на граници са БиХ – Фото: Гоогле Мапс, пиxабаy.цом
Иако су српски и хрватски члан Председништва БиХ спремни за договор, Међутим, бошњачки члан колективног шефа суседне државе, иако је за дијалог, о две тачке не жели да разговара.

– Четири захтева има Србија, али два нису ни за дискусију. Један од њих је да се прелази на ову страну Дрине и да се део бх. територија код две хидроелектране преда Србији. То је немогуће. Имамо и питање пролаза пруге која иде према Бару и неке нејасне позиције на Лиму код Рудог, о томе се може разговарати, али уз компензацију. Видећемо шта траже, шта нуде, па да се евентуално на два од четири захтева покуша изнаћи неко решење – изјавио је Бакир Изетбеговић.

Иако је било најава да ће се проблем границе између Србије и БиХ решити до краја прошле године, упркос посети Председништва наших западних суседа Београду, до решења није дошло.

– Дали смо нашим пријатељима предлоге. Модел је такав, нон-пејпер, чинило ми се да смо добили начелну сагласност и у Сарајеву када смо били… Желели бисмо да имамо хидроелектрану Зворник и Бајина Башта у целини на територији Србије – рекао је Вучић, 6. децембра прошле године.

Заузврат смо, додао је, спремни да дамо четири, односно 19 хектара земљишта на другом месту, где год БиХ то буде желела. Међутим, Вучић је навео да је Председништво БиХ имало другачији предлог, у виду статуса тих електрана, али ће се о томе још разговарати.

Што се тиче општина Прибој и Рудо, ишло би се, казао је Вучић, на размену територија – “метар за метар”.

– Нама је важна пруга Београд–Бар, око Штрпца. То бисмо ми узели и понудили бисмо исту површину у метрима квадратним, не у километрима квадратним, босанскохерцеговачкој страни на нашој територији и реч је о местима Саставцима-Кроноге – навео је Вучић.

Како је рекао, Србија би и око пруге Рудо–Прибој, која иде кроз три уместо две границе, дала земљиште, квадратни метар за квадратни метар, опет у договору са БиХ.

– Реч је о малим површинама и замени територије у том делу. Верујем да ће моћи да се постигне озбиљан напредак – рекао је Вучић.

КОСОВО И МЕТОХИЈА

Ипак, питање свих питања је Косово и Метохија. Тога је наравно свестан и шеф државе.

– Неће нам дозволити улазак у Европску унију без јасно решеног питања граница – рекао је председник Вучић у понедељак.

– Како ћемо да га решимо, то је друга ствар. Хоћемо ли да га решавамо или нећемо? Народ ће свакако на неком референдуму морати да каже шта мисли о томе – изјавио је Вучић у емисији “Ћирилица”.

Фото: Јутјуб

Председник је приметио да је нови француски амбасадор рекао оно што је познато – да ће Србија морати да склопи правно обавезујући споразум са Косовом, а то предвиђа да има решено питање граница.

Према најавама, сходно Стратегији ЕУ, која треба да буде представљена почетком фебруара, рок за решавање овог питања је 2019. година.

Административни прелаз Јариње између централне Србије и Косова и Метохије – Фото: Тањуг/АП
Вучић је сам, истакао је, свакако неће бежати од тога да каже шта је најмање лоше решење:

– Јер, доброг решења нема – рекао је српски председник и додао да ће за два до два и по месеца рећи шта је то што он мисли, а ако народ не буде мислио тако, то ће, каже, бити пораз његове политике.

 

 

Фото: Pixabay.com

Извор: Телеграф.рс

Loading...
loading...
loading...